Да је уметност свуда око нас, доказује Јована Циврић која има веома необичан хоби. Она се бави рестаурацијом старе обуће скоро осам година, иако је по струци ветеринарски техничар. Своју радионицу је сместила у једној соби у својој кући, а дала нам је и пар корисних савета.
Прича, сама по себи, не би била интересантна да свака ципела или патика нема неку своју „историју“.
„Једна Италијанка коју је одгајила бака Ђулијана је желела да има њене папуче са венчања. Та жена из Италије је као мала изгубила родитеље у саобраћајној несрећи, а до мене је дошла случајно јер је видела радове на Фејсбуку. Била је веома везана за Ђулијану која је преминула и као успомену на њу хтела је да бакине папуче средим да буду уникатни модел јер је желела да их она носи“, присећа се ова, слободно можемо рећи, права уметница за ЖИГ ИНФО.
Њено ремек-дело је и женска антилоп ципела Валентино Гаравани, на којој је урадила такозвано прскање, па су погодне за ношење у свакој прилици, како за свечане, тако и за свакодневне варијанте.Ту је и Пума зимска ципела где је, поред рестаурације радила осликавање.
Ипак, када су ципеле у питању, најдраже су јој оне којима је њен рођак желео да изненади супругу за десетогодишњицу брака, јер се венчала у њима.
Према њеним речима, оне су стајале у кутији целу деценију и брат их, наравно, без рођакиног знања донео да се осликају. На ципелама су исцртана срцуленца и на њима пише љубав, љубав, љубав…
Ципеле су добиле скроз нови изглед и могу да се носе поново, истиче Јована.
Ова талентована Чачанка понавља да се из љубави бави овим „занатом“ јер је, пре свега, страствени љубитељ патика, па је истраживала по интернету како се то ради. Усавршавала се путем скајпа јер су семинари у Америци скупи, у просеку од 400 до 1.500 долара.
Интеракција, наводи даље, између мене и мојих, да кажем ментора је била оваква – обоје ставимо по патику испред себе, онда узмемо боје, почнемо исцртавање да би ми корак по корак откривали тајне.
„Учење је трајало две године, прецизније до оног момента када сам ја била задовољна, али то чиним и данас“, испричала нам је Јована додајући да је у свему што ради превелики перфекциониста.
Патике Адидас „тен смит“ је радила за најбољег друга техником увијања у фолију и фарбања са жељеним мотивом, па је добио од нечега што је могао да баци – уникатни модел који нема нико на свету.
Такође, радила је за пријатеља и јединствени тип патика за са мотивима кока-коле јер је он много воли то пиће. С тога је одлучила да му испуни жељу.
„Има ли веће уметности од рестаурације? Ви изменом нечега што је неко створио улазите у његову душу и стварате ново уметничко дело. Међутим, људи мисле да је само нова ствар вредна, а греше. Њеном променом је унета душа уметника који је створио први пут, али и онога који је вратио у нов живот“, каже ова талентована Чачанка за ЖИГ ИНФО.
Упркос томе што су ципеле женама фетиш, Јована напомиње да има више мушкараца који су због нечега везани за за своју обућу, па су и бројније муштерије.
А ево и Јованиног савета:
„Обућу перите ручно. Уколико се убаци у веш машину, ципела, патика упије водуи тежа је за рад. Нарочито ако је од скаја. Такође, код коже може доћи до пуцања и онда имате неупотребљиву ствар. Прашак се тешко спира , а и влажне марамице скидају боју“ .
Својој пријатељици Снежани из Чачка је репарирала Nike Air Max TN Silver, којима је она одушевљена.
„Јована ми је патике дубински очистила, офарбала ђон и сада су боље него када су биле нове. Свима бих препоручила, иако то она ради из хобија, да не бацају стару обућу већ однесу код ње како би имали уникатне моделе, јер оно што сам видела да је радила за своје пријатеље, међу којима сам и ја, ме заиста импресионирало“, рекла је за ЖИГ ИНФО Снежана Мајсторовић.
За Жиг инфо:
Љубица Сокић
Фото: Приватна архива
