Почетна » СЕЋАЊЕ НА НАЈВЕЋИ ПОГРОМ ОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА – ОПЕРАЦИЈУ „ОЛУЈА“

СЕЋАЊЕ НА НАЈВЕЋИ ПОГРОМ ОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА – ОПЕРАЦИЈУ „ОЛУЈА“

од admin
0 коментар

На празник Свете Марија Магдалене – Благе Марије, 22. јула по јулијанском, односно 4. августа по грегоријанском календару, пре 23 године почела је агресија под називом „Олуја“, која је трајала до 9. августа и пада Републике Српске Крајине (РСК).

Агресију хрватске војске и полиције на Книнску Крајину, области северне Далмације, Лике, Баније и Кордуна, тог августа 1995. године помогле су муслиманска армија Босне и Херцеговине, Хрватско вијеће одбране (ХВО) и НАТО пакт. Са територије Книнске Крајине протерано је око 250.000 Срба, а 2.670 Срба је убијено или се води као нестало, док Документационо-информациони центар „Веритас“ у својој евиденцији има имена 1.861 погинулих и несталих Срба, од којих је 1.211 цивила, међу њима 548 жене, а већина од цивилних жртава била је старија од 60 година. Уништено је и срушено 25.000 кућа и 13.000 привредних објеката, 182 задруге, 56 здравствених станица, 78 православних цркви, 29 музеја, 920 споменика културе, 181 гробље, 352 трговачка објекта, 211 угоститељских објеката, 410 занатских радњи, као и сви индустријски погони.

Фотографија корисника Priče iz predgrađa

У првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је злочиначку операцију „Олуја“ окарактерисао као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања Срба са простора Републике Српске Крајине, али је у другостепеној пресуди Трибунал одбацио све из првостепене пресуде и генерали су ослобођени.

Фотографија корисника Priče iz predgrađa

Колоне избеглица, поучена историјским искуством страдања Срба на подручју Крајине, бежала је тракторима и аутомобилима преко територије Републике Српске, а спас и уточиште је пронашла на територији Републике Србије, и територију РСК напустило је целокупно српско становништво.
Срби су протерани са својих вековних огњишта, остављајући за собом све што су стицали још и њихови преци, све па и гробове својих најмилијих и гробља на којима су сахрањене генерације њихових предак.

Фотографија корисника Priče iz predgrađa

Ова агресија, под кодним именом „Олуја“, спроведена је по тактици „спржене земље“, као и акције које су јој претходиле („Миљевачки плато“, „Масленица“, „Медачки џеп“ и „Бљесак“), а резултат је до средине новембра 1995. године био потпуно затирање српске заједнице у Крајини.
Савет безбедности Уједињених нација (СБ УН) није донео никакве казнене мере против агресора, осим „снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размјера“ (Р 1009/95), како пише у саопштењу Документационо-информационог центра „Веритас“ (од 3. августа 2018. године), а највећи парадок ове агресије, као и оних које су јој претходиле, налази се у чињеници да је агресор била чланица УН-а, а Крајина зона под заштитом исте организације и да су неке друге чланице те организације одобриле и учествовале у самој агресији.
Операција „Олуја“ је једна од најсуровијих етничких чишћења на територији бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) западно од Дрине и највећи погром у Европи после Другог светског рата и 4. август је дан жалости у Републици Србији и Републици Српској, док се у Хрватској тај дан слави као „Дан побједе и домовинске захвалности“.
Никада не смемо заборавити невине жртве агресије.

Снежана Недић

 

Можда ти се свиди

Оставите коментар