Због тога Зорица и осам година након што јој је кућа изграђена, живи у страћари која има два собичка. Ова несрећна девојка остала је без мајке са три и по године, а без оца пре седам. У 13. години је остала без ноге која јој је одстрањена јер јој се, после безазлене повреде у школском дворишту, инфицирала рана. Отац је није на време одвео лекару, а када је инфекција узела маха, завршила је на клиници у Београду, где су једино могли да ураде ампутацију и тако девојци спасу живот.
Само три године касније, поново је морала под нож. Доктори су били приморани да јој одстране једно плућно крило када су открили да болује од малигног тумора. До пре неколико година о њој је бринуо отац. Живи од социјалне помоћи, сестре је више не обилазе, као ни родбина. Међутим, она је пуна оптимизма и не одустаје од борбе, а ту су и добри људи који помажу колико могу.
– Тешко се крећем, плашим се да ли ћу негде да паднем, и због тога ми је једино жао, што не могу даље од свог дворишта. Ја сам јак борац у животу и идем само напред, иако идем на три ноге, са протезом и штапом. Живот ми је био тежак, након смрти мајке, као мала, изгубила сам се, што је оставило последице по моје здравље. Радовала сам се новој кући, али не смем да се преселим тамо због плућа, јер има доста влаге – прича нам Зорица.
Да Зорица иоле нормално живи, не треба много. Потребно је мало, да се изолује од влаге и да се уведу струја и вода.
Колико може, помаже Нишлија Радован Цветановић.
– Ја немам своју породицу, родитељи су ми умрли, тако да сам решио да Зорици помогнем, јер сам чуо за њен тежак живот. Она је дискриминисана и у селу, од родбине и мештана. Муку је мучила и са неким рођацима који су је годинама малтретирали, све док то нисам пријавио полицији. Позовем и санитет да дође да је вози кад треба да иде у болницу на контролу, донесем им намирнице јер ни она ни та бака не могу да се крећу превише. Ситуација је изузетно тешка, практично катастрофална. Осам година Зорица не може да се усели… Влага је сад захватила по 50 центиметара и са пода и плафона, то је страшно, ту не може да се живи. У међувремену, од свих догађања, од силног стреса, Зорица је добила И дијабетес, а има проблема и са срцем. Нема ко да чува њу и њену баку, нема ко да их брани. А и ја сам на измаку снага… Можете ли да замислите како ми је кад ми Зорица каже: „Ако ми ти умреш, и ја ћу да се убијем“. То је страшно – дрхтавим гласом закључује Радован.
Радован је у својој дугогодишњој борби за помоћ Зорици, писао многим институцијама, међутим слабо је одговора стигло. Врзино коло са пребацивања одговорности с једне на другу институцију и тако у круг. Како је истакао за наш портал, лоше урађен посао око „реновиране“ куће само је закомпликовао Зоричино стање.
Видео репортажа о Зорици-ОВДЕ
Апел људима добре воље за помоћ
ЗОРИЦА ВУЧКОВИЋ
село Драјинац код Сврљига
телефон: 0613194134
Број рачуна за помоћ је:
Банка поштанска штедионица а.д. експ. Сврљиг 1
тек. рачун бр. 200 122235602 67
ЕЖИ/Медији
