Zbog toga Zorica i osam godina nakon što joj je kuća izgrađena, živi u straćari koja ima dva sobička. Ova nesrećna devojka ostala je bez majke sa tri i po godine, a bez oca pre sedam. U 13. godini je ostala bez noge koja joj je odstranjena jer joj se, posle bezazlene povrede u školskom dvorištu, inficirala rana. Otac je nije na vreme odveo lekaru, a kada je infekcija uzela maha, završila je na klinici u Beogradu, gde su jedino mogli da urade amputaciju i tako devojci spasu život.
Samo tri godine kasnije, ponovo je morala pod nož. Doktori su bili primorani da joj odstrane jedno plućno krilo kada su otkrili da boluje od malignog tumora. Do pre nekoliko godina o njoj je brinuo otac. Živi od socijalne pomoći, sestre je više ne obilaze, kao ni rodbina. Međutim, ona je puna optimizma i ne odustaje od borbe, a tu su i dobri ljudi koji pomažu koliko mogu.
– Teško se krećem, plašim se da li ću negde da padnem, i zbog toga mi je jedino žao, što ne mogu dalje od svog dvorišta. Ja sam jak borac u životu i idem samo napred, iako idem na tri noge, sa protezom i štapom. Život mi je bio težak, nakon smrti majke, kao mala, izgubila sam se, što je ostavilo posledice po moje zdravlje. Radovala sam se novoj kući, ali ne smem da se preselim tamo zbog pluća, jer ima dosta vlage – priča nam Zorica.
Da Zorica iole normalno živi, ne treba mnogo. Potrebno je malo, da se izoluje od vlage i da se uvedu struja i voda.
Koliko može, pomaže Nišlija Radovan Cvetanović.
– Ja nemam svoju porodicu, roditelji su mi umrli, tako da sam rešio da Zorici pomognem, jer sam čuo za njen težak život. Ona je diskriminisana i u selu, od rodbine i meštana. Muku je mučila i sa nekim rođacima koji su je godinama maltretirali, sve dok to nisam prijavio policiji. Pozovem i sanitet da dođe da je vozi kad treba da ide u bolnicu na kontrolu, donesem im namirnice jer ni ona ni ta baka ne mogu da se kreću previše. Situacija je izuzetno teška, praktično katastrofalna. Osam godina Zorica ne može da se useli… Vlaga je sad zahvatila po 50 centimetara i sa poda i plafona, to je strašno, tu ne može da se živi. U međuvremenu, od svih događanja, od silnog stresa, Zorica je dobila I dijabetes, a ima problema i sa srcem. Nema ko da čuva nju i njenu baku, nema ko da ih brani. A i ja sam na izmaku snaga… Možete li da zamislite kako mi je kad mi Zorica kaže: „Ako mi ti umreš, i ja ću da se ubijem“. To je strašno – drhtavim glasom zaključuje Radovan.
Radovan je u svojoj dugogodišnjoj borbi za pomoć Zorici, pisao mnogim institucijama, međutim slabo je odgovora stiglo. Vrzino kolo sa prebacivanja odgovornosti s jedne na drugu instituciju i tako u krug. Kako je istakao za naš portal, loše urađen posao oko „renovirane“ kuće samo je zakomplikovao Zoričino stanje.
Video reportaža o Zorici-OVDE
Apel ljudima dobre volje za pomoć
ZORICA VUČKOVIĆ
selo Drajinac kod Svrljiga
telefon: 0613194134
Broj računa za pomoć je:
Banka poštanska štedionica a.d. eksp. Svrljig 1
tek. račun br. 200 122235602 67
EŽI/Mediji
