Snežana Ilić iz Kovina, mesec i po dana posle porođaja u porodilištu u Pančevu, umesto da uživa s bebom Dunjom kod kuće, obilazi bolnice zbog povreda koje je novorođenče zadobilo dok se „mučilo“ u stomaku, čekajući porođaj. U razgovoru za N1 moli da joj neko objasni kako je moguće da su lekari, pored svih nalaza, toliko dugo čekali da obave carski rez.
Snežana za N1 kaže da je u porodilište primljena hitno, a porođena posle sedam dana carskim rezom, što je za posledicu imalo da se pupčana vrpca obmota detetu oko ruke i stvori oštećenje nerva.
Sve je, priseća se, počelo 17. aprila kada se beba „umirila“ u stomaku, što je njoj bio znak da nešto nije kako treba.
Sutradan je otišla kod svog ginekologa, kod koga je vodila trudnoću u državnoj zdravstvenoj ustanovi. Lekar je utvrdio da pokreti ploda nisu aktivni i dao uput za prijem u porodilište u Pančevu.
U porodilištu je Snežanu pregledalo dvoje lekara, i oboje su se, tvrdi, složili da nema dovoljno plodove vode, a CTG je pokazao tahikardiju ploda.
„Gde god je stavio ultrazvuk, svugde je bila pupčana vrpca. Rekao je da je previše“, prepričava sagovornica N1 kako je tekao pregled i konsultacija dvoje lekara na prijemu.
Dodaje da je na sopstvenu odgovornost tražila da je puste iz porodilišta da ode kući po stvari i da se iste večeri vratila u porodilište.
Lekar koji je ranije tog dana rekao da je previše pupčane vrpce, iste večeri konstatuje da stanje nije za carski rez, tvrdi naša sagovornica.
Drugi lekar, pak, je tvrdio da je beba loše jer nema dovoljno plodove vode, „da se muči i da nije dobro“, dodaje Snežana.
„Nema koji doktor nije, kada je radio ultrazvuk, rekao da je u svakom džepu gde treba da bude plodova voda, da je pupčana vrpca tu i da je previše“, napominje mama iz Kovina.
Čekajući porođaj, iz dana u dan
I tako su prolazili dani do porođaja i kontradiktorne izjave lekara.
„Gleda me treći doktor po redu, kaže nema ništa vode, da završavamo ovo. Javljam kući: „danas se porađam“. Vraća me nazad i nema ga da se pojavi više“, priseća se Snežana.
Sutradan je pregleda četvrti lekar po redu i takođe zaključuje da nema plodove vode. Na njeno pitanje da li je beba dobro, lekar odgovara da nije i da se muči, dodaje ova mama.
Tada je doktor obaveštava da u 18 časova počinju sa izazivanjem porođaja. Međutim, nekoliko sati kasnije pregleda je još jedan lekar, u ovom slučaju načelnik. On zaključuje da beba može da izdrži još sedam dana i odlaže porođaj, tvrdi naša sagovornica.
To je bio 22. april. Sutradan, 23. aprila, ponovo stiže mišljenje lekara – ipak mora da se izazove porođaj i te večeri joj daju lek za otvaranje grlića materice.
Narednog dana, 24. aprila, dobija još jedan lek, a kako se ne dešava ništa, lekari odlučuju da u naredna 24 sata daju još jednu dozu.
Ujutro 25. aprila Snežanu odvode na prirodan porođaj, ali je, prema njenim rečima, u porođajnoj sali odlučeno da se obavi hitan carski rez. Objašnjava da su lekari doneli ovakvu odluku jer je CTG pokazao da beba više ne može da izdrži.
Tako je ova žena na svet donela treće dete. I kada je mislila da se sve završilo, saznaje da nije.
Umesto radosti „uteha“: Dobro je da beba ima ruku
„Znam kada sam otvorila oči, pitala sam za bebu i rekli su mi da teško diše i da ima neke rane po rukama“, priseća se Snežana.
U otpusnoj listi, u koju je N1 imao uvid, piše da se novorođenče u inkubatoru prebacuje na Dečije interno odeljenje zbog kožnih promena i RD-a (Respiratornog distres sindroma).
Dodaje se da su na desnoj podlaktici primetne promene po tipu „useka“ „koja može odgovaratai postojanju amnionskih brida“.
„Svaki dan su mi govorili samo kako je beba, čak su pratili zbog rana da nije ‚dete leptir‘. Ali videli su obmotanu vrpcu, urez. Što su mi rekli sasvim drugu dijagnozu, ne znam… Da je je još koji dan ostalo, presekla bi joj ruku“, rekla je Snežana za N1.
Ono što ju je posebno uznemirilo u toj situaciji bili su pokušaji lekara i medicinskih sestara da je „uteše“, govoreći da se sve dobro završilo i da treba da bude srećna što dete uopšte ima ruku.
„Pa je li treba da sam zahvalna što je živa, što ima ruku i što je oštećen nerv i slabije koristi šaku“, pita sagovornica portala N1.
Dodaje da su joj lekari, koji se sada birnu o maloj Dunji, kazali da je za nastanak takvog oštećenja bilo potrebno nedelju dana, tačno onoliko koliko je Snežana čekala na porođaj u bolnici.
Ona za N1 govori i o onome o čemu se godinama priča među ženama širom Srbije – dok je ona molila lekare da je porode carskim rezom i pomognu bebi, oko nje su se na isti način porađale žene koje su imale „svog“ lekara u porodilištu. I koje su, tvrdi, među sobom otvoreno govorile o takozvanoj „tarifi“.
„Pa evo, ako ima neko stručan da mi objasni kako bez plodove vode, previše pupčane vrpce i tahikardijom ženu u 36. nedelji trudnoće ne porode na hitan carski rez? Već sedam dana puštaju, iako vide da se beba muči i da nije dobro“, pita naša sagovornica.
Pitali smo i mi direktora Opšte bolnice u Pančevu u čijoj nadležnosti je porodilište, a koji je po specijalnosti upravo ginekolog akušer. Ista pitanja naslovili smo i na načelnika Ginekološko-akušerskog odeljenja. Odgovore nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.
„Dokle god ćutimo, tako će nam biti“
Naša sagovornica ističe da nije zahvalna zbog toga što njena beba uopšte ima ruku, ali da je zahvalna Dunji što se tog 17. aprila „umirila“ i tako mami dala znak da nešto nije u redu.
Snežana posle porođaja nije upravi bolnice uložila žalbu na rad lekara, ali sada najavljuje tužbu protiv bolnice u Pančevu.
„Kome da se obratim? Niko se nije pojavio da vidi kako sam, kako je beba. Svi su glave sagli kada bi me sreli… Samo je G. pitao kad me je sreo kako sam, kako je beba“, ogorčena je ova žena.
„Mi smo krivi što smo stvorili sistem takav kakav jeste, i čašćavanja i svega, pa je to otišlo predaleko. Što kad odeš u bolnicu prvo te pitaju ko ti je lekar. Pa ako ga nemaš, prebacuju te s jednog na drugog, a kad vide da ne vadiš pare, onda ti dodele nekog doktora koji nije plaćen nego radi za platu. Dokle god ćutimo, tako će nam biti“, zaključuje Snežana.
Shutterstock/ Cari Griffith
Neda Vulović Obradović N1
