Prošlo je pet godina od kako Marija Simić više ne radi u Juri u Rači, a isto toliko vremena je prošlo od kada se njena tužba protiv ove južnokorejske kompanije razvlači po sudovima u Srbiji.
Predmet „Marija Simić protiv Jure“ trenutno je na Ustavnom sudu Srbije, i teško je predvideti ishod. Sudeći prema odlukama Osnovnog i Apelacionog suda u Kragujevcu, kasnije i Vrhovnog kasacionog, Marija Simić iz Rače nije trpela zlostavljanje, odnosno njena tužba odbačena je jer se sudu obratila tek nakon što je ostala bez posla u fabrici.
– Šest meseci sam provela u fabrici i za to vreme svi smo trpeli zlostavljanje poslodavaca, menadžera, uskraćivano nam je bolovanje, nismo mogli ni dan za to da dobijemo, radili smo pod temperaturom, a kada pitamo liderku da li možemo da idemo u toalet, ona nas pita da li je u pitanju tvrda ili meka stolica. Ako je tvrda, onda vam kaže da možete da sačekate – rekla je Simićeva Danasu, isto što i na svedočenju pred sudom u Batočini pre pet godina.
Ona, ali i još dva svedoka, potvrdili su sudu da su uslovi za rad u Juri u Rači bili vrlo teški, da su bili izloženi stalnim pretnjama otkazom, dok su žene direktno nadređenoj morale da dostave datume svoje mesečnice kako bi znali kojim će to danima da idu češće u toalet.
– U hali u kojoj smo radili bilo je leti i po 50 stepeni Celzijusa, kao u rerni, a nama nije bilo dozvoljeno da skinemo prsluke ili čarape kako bi nam bilo lakše. S druge strane, neki od menadžera su bili bez čarapa, a nama su govorili da to nije dozvoljeno i da je to kodeks ponašanja u firmi. Osim toga, morali smo da nosimo vodu od kuće, kako ne bismo gubili mnogo vremena na odlaske po vodu u firmi – ističe Simićeva, koja je otkaz dobila, kako tvrdi, nakon što je došla sa bolovanja.
U svedočenju nekoliko bivših radnica Jure u Rači, navodi se da su ih menadžeri, uglavnom naši ljudi, nazivali pogrdnim imenima – idiotima, kretenima, debilima, životinjama.
Tuženi su se pred sudom izjasnili kao da nisu krivi, ističući da su „svi zaposleni mogli da odu u toalet kad hoće i da piju vode koliko hoće“.
Marijin advokat Verorljub Žukić kaže da je tužba protiv Jure najpre odbačena u sudu u Batočini, koji pripada Osnovnom sudu u Kragujevcu, jer Simićeva, u trenutku kada je podnela tužbu (mart 2011) nije radila u Juri. On ističe da je to neuobičajena odluka, jer se pod zaposlenim smatra svako ko je u nekom trenutku radio u toj firmi.
– Viši sud u Kragujevcu je u decembru 2011. ukinuo rešenje Osnovnog suda, uz obrazloženje da zakon ne propisuje da zaposlena koja tuži posodavca mora da bude zaposlena u tom trenutku, naročito jer se zlostavljanje odnosi na period dok je radila- napominje Žukić.
Nako više ročista sud u Batočini, prema navodima advokata, donosi istu presudu kao i prvi put.
– Nakon toga podneta je žalba Apelacionom sudu u Kragujevcu koji je na moje iznenašenje odbio žalbu kao neosnovnanu jer je, kkao se navodi, Simićeva izgubila pravo na sudsku zaštitu zato što se prvo nije obratila poslodavcu za zaštitu – navodi Žukić i napominje da obraćanje za zaštitu poslodavcu po zakonu nije uslov.
Slučaj Marije Simić protiv Jure stigao je na kraju i do Vrhovnog kasacionog suda, koji je, kako kaže Veroljub Žukić, odbacio reviziju sa obrazloženjem da se neradi o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, kao i da je vrednost spora manja od 100.000 evra, koliki je bio minimum za izjavljivanje revizije u tom trenutku.
– Međutim, revizija je izjavljena zbog razmatranja pravnog pitanja u intersu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse, i u tom slučaju je ona dozvoljena bez obzira na vrednost prdmeta spora“, objašnjava Žukić.
Predmet je od novembra prošle godine na Ustavnom sudu.
(danas, Foto: Nebojša Raus)
