Извршитељ, нотар, управник зграде или комунални полицајац послови су до којих многи желе да дођу. Сигурни су колико и сваки државни посао, али су далеко плаћенији.
Реч је о релативно новим занимањима која је Србија постепено почела да уводи последњих неколико година.
Главна предност нотара, извршитеља или управника зграде, који ће бити уведени по новом закону о становању, јесте чињеница да је реч о пословима који нису државни, али се на њу чврсто наслањају и неодвојиви су део система. Без њих се, дакле, не може, а то даље значи да ће увек имати посла и стална, нимало занемарљива примања.
С друге стране, све досадашње конкурсе за ова занимања пратиле су и спекулације о „партијском запошљавању“. То и не чуди када истраживања међу младима указују да чак 78 одсто верује да је чланство у партији услов за напредак у каријери.
Извршитељи тако у Србији у просеку месечно зараде око 1.000 евра. Тај износ може да буде и далеко већи, али је ово сума која је скоро сигурна сваког месеца.
Број извршитеља је ограничен и одређује га Министарство правде на основу броја становника. На исти начин се утврђује и број нотара. Они сваког месеца у просеку инкасирају око 1.500 евра, али ти износи могу да буду и троструко већи.
Без њих се не може, а то значи да ће увек имати посла и стална примања
Оно што би у будућности могло многе да занима је посао професионалног управника зграде. Процене су да ће после усвајања закона о становању у Србији бити потребно између 10.000 и 16.000 професионалних управника зграда. Иако још није одлучено колико ће се плаћати њихов рад, засад се иде с рачуницом да ће сваки стан у згради са више од 30 станова плаћати око 300 динара месечно. А то значи плату за професионалног управника од најмање 9.000 динара. Уколико води пет зграда, његови месечни приходи могу да буду и 45.000 динара.
У Србији у свим занимањима имамо потпуну засићеност партијским миљеницима. Исти принцип ће се примењивати код сваког новог запошљавања попут оних које најављују у Комуналној полицији
Владимир Гоати, председник „Транспарентности Србија“
Из групе „парадржавних“ чиновника издвајају се комунални полицајци јер су они „на буџету“. Њихова су примања су за око 16.000 динара већа од примања обичних полицајаца, иако је њихов посао неупоредиво мање опасан. Можда је и то разлог што је на конкурсу за комуналне полицајце у Београду пре пет година било 12 кандидата на једно место.
Слична ситуација могла би да се понови и при новом конкурсу, који ће бити расписан највероватније тек после доношења новог закона о комуналној полицији. Тим актом ће предност при пријему међу „комуналце“ бити давана бившим полицајцима и војницима, који су због рационализације отпуштени. Проблем је, међутим, што ће ту предност имати и они полицајци који су без посла остали у процесу „декриминализације“, односно они који су, рецимо, отпуштени јер су примали мито.
Партијско запошљавање
Професије засићене партијским обележјима: Владимир Гоати
– У Србији у свим занимањима имамо потпуну засићеност партијским миљеницима. Исти принцип ће се примењивати код сваког новог запошљавања попут оних које најављују у Комуналној полицији. Ту ће бити много људи који су на неки начин задужили партију и ту не треба имати никаквих илузија. Верујем да такав степен засићености професија партијским обележјима не постоји ни у једној земљи стабилног капитализма и посткомунистичкој земљи – каже за „Блиц“ Владимир Гоати, председник „Транспарентности Србија“.
Бојана Анђелић , Марко Р. Петровић Блиц
