Активиста Иван Бјелић, коме је јуче коначно укинут притвор, каже да је власт направила талачку кризу – није одмах ослободила све ухапшене на протестима у Новом Саду, само да би део њих пустила тек када пусти и Горана Весића. Циљ тога био је, верује он, да се смири јавност, љута због укидања притвора бившем министру.
Иван Бјелић, приведен након великог протеста у Новом Саду, на коме су грађани тражили одговорност за погибију 15 људи на Железничкој станици, рекао је да му шок није био што је био у затвору, али се бринуо како се са свим тим носи његова породица.
У притвору је провео 23 дана и за Н1 описао како су они протекли.
„Сам осећај да немаш информације све време… Имали смо телевизор у соби и гледали РТС, Пинк, Хаппy, Прву, РТС 2 и РТС 3 који кидају са документарним програмима и то нам је мало давало неке разоноде… Међутим, дневних информација на какве сам навикао, нисам имао, те ми је то дало времена да размислим о неким стварима“, навео је.
Прва слика затвора, истиче, никада му неће изаћи из главе.
„Био сам у ћелији 39, нас десеторо у просторији шест са четири. Имаш мало купатило и у њему чучавац. Део у ком смо се купали смо звали Аушвиц јер изгледа идентично као гасна комора. Једино што спречава маховину да се прошири је што је сваких шест месеци стружу, али зато има глисти, буба, стеница колико хоћете. И сад се чешем када помислим на њих“, казао је.
Стенице су, понавља, биле највећи проблем.
„Кад сам ушао, на жућкастим зидовима од дуванског дима црвене флеке су биле свуда, понегде које сагорепло место од упаљача. Рекли су ми да су црвене флеке стенице које убијају на зидовима, па остане крвав траг. Можете ли замислити како изгледа зид који као да га је неко осликавао прстима? Против стеница прскају када судија долази у посету. Мислим, да ли се прска против стеница кад долази судија или се системски ради на томе да се оне истребе? И притом, то прскање их само још више распамети и сутрадан будемо још више изуједани“, описао је он.
Са спољашњим светом контакту су му, додаје, били и породица, и адвоката.
„Занимљиво ми је било да РТС преноси дешавање испред суда, и да је то радио континуирано, па сам видео да им је ‘главоња’ замерио на томе. Пошто сам био преплаћен на новине ‘Данас’, доносили су ми их у затвор. С друге стране имао сам посете од адвоката средом и петком, а понедељком су ми обично долазили у посету народни посланици – Ћута, Мики АЛексић. Моји су долазили уторком када су дозвољене посете за породицу и они су ми говорили шта се заправо напољу дешава и како све функционише“, казао је.
Његови ће, додаје, дневнички записи бити „лепо сведочење о томе како изгледа живети без информација.
„Како сво ово доживљава обичан човек, који нема приступ каналима који могу да пруже друге информације, шта заправо види, какав наратив гута сваки дан и како је све ово представљено тим људима“, навео је.
Његова породица је овај притвор изнела стоички, каже.
„Сам шок да сам унутра није био толики због тога што смо 10. аугуста имали прилику да будемо спаковани у Падинску скелу. Али са друге стране, када погледам слику која ми је остала у очима кад сам први пут ушао унутра… Буквално сам мислио да је то то, да сам сад завршио сваку причу са изласком напоље и генерално да ћу добити батине чим будем ушао унутра“, казао је.
И у затвору врло негативно мишљење о власти
Био је окружен најразличитијим људима – од таксисте који је учествовао у саобраћајној несреће, до људи који су затворени због тешких убистава.
„Међутим, ти људи су се према мени понашали пријатно, пријатељски. И препознали су ме са Информера и Пинка, као ‘ти си онај што носи мараму’. И дали су ми одмах доњи веш, постељину, средства за хигијену, јер своје ствари нисам имао. И нисмо гледали ТВ, што се тиче режимских канала, када год се обраћају ови носиоци власти и из СНС-а. Имали смо различите новине, упоређивали и онда смо упоређивали шта где пише. Видиш да људи тачно освешћују нове моменте. Нисам имао ниједан проблем. Мислим да оно што се дешава у затвору и мишљења које људи имају и о Александру Вучићу али и о нашем правосуђу, генерално овом целом систему који влада у Србији – јесте врло негативан по њих“, казао је Бјелић.
Шта даље?
Говорећи о својим жалбама, које су више пута одбијене, каже да му је однос судије изазвао нервозу.
„Веће Вишег суда, која је одлучивало о решењу судинице Татјане Ђурашковић, која нам је одредила притвор, врло јасно и стриктно је навело да она не може мени да стави тачку четири ‘узнемирење јавности’, као да је јавност узнемирена због тога што сам ја бацио пиротехничку направу, него због надстрешнице која је убила 15 људи. Међутим, она се тотално оглушила на све то, судила по сопственој процени. Мени сутрадан стиже нови одговор, за који сам веровао да ће бити да нас пуштају, јер је жалба била супер. Али она је написала идентично решење, извукла идентичне фразе које је написала у првом решењу, без икаквог коментара, било каквог образложења. Ја сам ту полудео, али су ме смирили људи који су ту и по шест месеци чекају одговре за дела за која нису криви“, тврди Бјелић.
Одговара да је и даље окривљен за „насилничко понашање на спортској приредби“.
„(Адвокат Иван) Нинић рекао да је према тачки 17 то заправо прекршај. Мислим да ће све ово ићи на преквалификацију, на прекршај, али ће судија која нам је судила морати да прво отклони тачку утицаја на сведоке, из разлога што није уважила наше исказе да се међусобно не познајемо. Ми смо се упознали у марици, а она је све време говорила да ми знамо једни друге“, казао је.
Притвор Весића – шарада и талачка криза
У његовој ћелији био је један слободан кревет, а Бјелић каже да су „очекивали да га попуни неко од притворених за пад надстрешнице“.
„Капирали смо да их неће пребацити у собу која је неокречена, која нема нормално купатило и пуна је стеница. Мислио сам да ће их пребацити у ново одељење. Чак смо и видели доле нове душеке и кречење једног апартмана, јер су вероватно ту били смештени“, казао је.
Притварање Горан Весића Бјелић оцењује као „талачку кризу коју је направила ова власт“.
„То је та њихова ратна реторика из које ово што се назива влаћу не може да изађе још од 1990-их година. Они су држали нас и Весића, након што су пустили Рељу, Бачулова и Јешића. Весић је штрејковао глађу, није јео кавијар пет дана па му се слошило. Исти дан када су га пустили, они пуштају нас. Из ког разлога? Талачке кризе. Дакле, ‘људе смо узнемирили тиме што смо га пустили, па хајде да пустимо ове момке (које држимо притворене ко зна како), да мало смиримо народ, зато што смо пустили Весића’. Сва срећа, ово ништа не стаје. Видели сте да се ово наставља и даље. А тај ратнохушачки наратив који они користе… Како можете уопште да оптужите ове људе који мирно стану и блокирају улицу, а ви пошаљете своје фаланге да их пребију и вређају? Мислим да је то гурање у грађански рат, а не наши поступци“, закључио је Бјелић.
Foto Printskein
