Анализа скоро 1.600 огласа показује да су, због цена по којима се изнајмљују, станови у Београду неприуштиви грађанима са минималним зарадама, а велики терет за буџет грађана са просечним примањима.
Мали стан у мирном окружењу, одмах до пешачке зоне, намештен и светао – овако се у огласима рекламирао један стан од 13 квадрата у центру Београда. На сликама се види да је стварно мали: туш кабина је практично у кухињи, а унутар ње се налазе и wц шоља и лавабо.
Ипак и поред тога, није приуштив свима.
Власник је за кирију тражио 280 евра, па би некоме са минималном платом остало још само 90 евра за рачуне, храну, гориво и све друге трошкове у току месеца.
И ово није изузетак.
Новинари Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) су од 19. јуна до 3. јула анализирали скоро 1.600 огласа за издавање станова у Београду, а након тога их поредили са минималним и просечним платама. Подаци показују да је већина станова у главном граду или неприуштива или значајно оптерећење за буџет грађана.
Приоритети се разликују код сваког од нас, па тако неко тражи станове у одређеном делу града, макар и кирија била већа, док је другоме битно само да потроши што мање. ЦИНС је због тога као мерило узео праксу Уједињених нација по којој се трошкови закупа сматрају приступачним ако не прелазе 30% наших прихода. Ови трошкови обухватају само цену кирије, а не и рачуна и других трошкова везаних за становање.
У складу са тим, од скоро 1.600 огласа које смо анализирали, грађанима са просечном платом (према подацима Републичког завода за статистику за Београд, нешто више од 1.000 евра) доступно је било мање од 14% станова, а онима са минималном – ниједан.
Фото Принтскрин цинс
Најповољнији станови су били доступни даље од центра или у приградским општинама: у Гроцкој, Раковици и Лазаревцу, са просечном ценом кирије мањом од 400 евра. Па тако, ако имате просечну плату, живите сами и тражите стан у Београду, на располагању су вам углавном гарсоњере или мањи станови, као и они даље од центра.
Каћа Лазаревић, агенткиња која се годинама бави некретнинама у Србији, каже да је на пораст цена станова који се издају у Београду утицало више фактора.
„Пре свега недостатак станова за издавање и то станова који би били по реалним ценама и приуштиви за већину грађана – студената, младих запослених људи и људи са породицом који почињу живот без родитеља и са неким својим платама.“
Она додаје да је на тржишту хаос направила епидемија короне, као и долазак Руса у Србију након почетка рата у Украјини јер, како објашњава, они нису питали колико стан кошта.
Људи са минималном платом практично нису ни имали избор – станова за трећину од 370 евра, колико је износио минималац, није било.
Чак ни најјефтинији стан са почетка текста не испуњава основне услове. Према нашем Закону о становању и одржавању зграда, минимум за једну особу је гарсоњера или стан од бар 22 квадрата. С бројем чланова домаћинства, та граница се повећава.
Лазаревић каже да је ситуација са ценама станова брине. Она додаје да стремимо ка европским ценама, а стандард нам је далеко испод и да тако млади свет терамо да оду „негде напоље“.
„Они под овим условима не могу себи да обезбеде кров над главом, не могу да добију плату која ће задовољити њихове прохтеве и зато кажем није добро.“
Како смо анализирали цене некретнина
Да би видели како се крећу цене станова у главном граду и да ли грађани могу да их приуште, новинари Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) су анализирали Хало огласе.
Током 15 дана од друге половине јуна 2024. године анализирали смо скоро 1600 уникатних огласа за издавање некретнина у Београду. Њих смо поредили са просечном и минималном платом за тај период.
У сарадњи са Европском мрежом дата новинара (ЕДЈНет)
Ilustracija: CINS/Zoran Miodrag
Теодора Ћурчић Цинс
