Roditelji Svetog Jovana behu Jelisaveta i judejski sveštenik Zaharija, koji dugo nemogaše imati dece, te se usrdno moliše Bogu, iako već bejahu stari. Kada je bilo vreme po rasporedu da u hramu služi Zaharija ode i uđe u hram da bi kadio. Tada mu se ukaza anđeo Gospodnji, koji stade sa desne strane oltara kadionog, te vide Zaharija zbunjenog i uplašenog i kaza mu: „Ne boj se, Zaharija, jer je uslišena molitva tvoja. Žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i ti ćeš mu nadenuti ime Jovan. On će ti biti na radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rođenju; jer će on biti veliki pred Bogom. On neće piti vina ni opojnoga pića, i napuniće se Duha Svetoga još u utrobi matere svoje. Mnoge će on sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu, Bogu njihovome, i ići će pre Bogom u duhu i sili Ilijinoj, da okrene srce otaca k deci, i nepokorne k razumnosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod spreman.“ Zaharija zatim upita anđela kako će on to poznati, jer je njegova žena Jelisaveta nerotkinja, a već je i u godinama, te mu anđeo odgovori: „Ja sam Gavrilo koji stojim pred Bogom i poslan sam da ti govorim, i da ti javim ovu radosnu vest. I gle, onemićeš i nećeš moći govoriti do dana kada će to da se zbude, jer nisi verovao mojim rečima koje će se ispuniti u svoje vreeme.“
I ode anđeo, a Zaharija izađe pred začuđen narod i nemogaše govoriti, te svi prisutni shvatiše da se nešto pojavilo pred Zaharijom u hramu. Kada se završiše dani njegove službe Zaharija stiže kući i nakon nekoliko dana Jelisaveta mu saopšti radosnu vest – da će postati roditelji nakon toliko godina čekanja i molitve. Nakon šest meseci anđeo Gavrilo se pojavio i devici Mariji i saopštio joj je vest da će roditi Sina Božijega, a kada ga Marija upita kako je to moguće, odgovori joj anđeo: „Eto i Jelisaveta, rođaka tvoja, zače sina u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom. Jer kod Boga nije ništa nemoguće.“ A na to Marija odgovori: „Ja sam sluškinja Gospodnja, neka mi bude po reči tvojoj!“ Ubrzo Marija ode kod svoje rođake Jelisavete i kako uđe i pozdravi je zaigra dete u utrobi Jelisavetinoj i napuni se ona Duha Svetoga, te uskliknu: „Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje! I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda moga k meni? Jer gle, čim dođe glas pozdrava tvoga u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj. Blažena ona koja verova, jer će se ispuniti ono što joj je od Gospoda kazano!“ I dođe vreme da se Jelisaveta porodi i rodi sina, a osmi dan po rođenju dođoše da obrežu dete i da mu daju ime. Htedoše mu dati ime po ocu njegovom – Zaharija, ali Jelisaveta na to kaza da će se dete zvati Jovan. Svi prisutni kazaše da nikoga nema u rodbini da se tako zove i Zahariju pitaše kako bi on hteo da se dete zove, a Zaharija zatraži tablice i napisa na njima: „Jovan je njegovo ime.“ Svi se začudiše, a u taj čas se razvezaše i usta Zaharijina i on progovori hvaleći Boga.
Sveti Jovan (hebr. המטביל [Yohanan Ha’Matbil], čije ime znači blagodat i milost, rođen je u doba kada vladaše Irod i njegovo rođenje beše predviđeno od proroka u Starom Zavetu, te je on poslednji prorok Starog Zaveta i prvi apostol i jevangelista Novog Zaveta, koji pripravi put Gospodu Isusu Hristu i krstiše ga na reci Jordanu. Mnogi smatraju da je Sveti Jovan dugo čekani Mesija, i ukazuju mu najviše poštovanje, a među njima su Mandejci, koji su poznati i kao hrišćani Svetog Jovana Krstitelja, dok se odgovor nalazi u Jevanđeljima i daje ga sam Sveti Jovan, kako je zapisano: „A kako narod beše u iščekivanju, i pitahu se svi u sebi nije li Jovan Hristos, reče on svima: Ja vas krštavam vodom, ali ide za mnom silniji od mene, kome ja nisam dostojan odrešiti remena na obući njegovoj. On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.“ (Jevanđelje po Luki 3:15 – 16).
Poznat je i u islamskoj tradiciji kao prorok Jahja ibn Zaharija (arap. يحيى بن زكريا Yaḥyā ibn Zakarīyā), odnosno Jahja sin Zaharijin. A u Jevanđeljima piše da je Sveti Jovan „onaj za koga beše javio prorok Isaija, kada reče: ‘Eno glasa vapijućeg u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze njegove.’“ (Jevanđelje po Mateju 3:3). Sveti Jovan beše Preteča Gospoda Isusa Hrista, jer pokaza put krštenja i pokajanja radi spasenja, i pokaza lek pokajanja svima, lek za svaki ljudski greh, koji je sabran u rečima: „Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko!“ (Jevađelje po Mateju 4, 17). Pouke Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića: „Smrt je blizu, i Sud Božiji je blizu – dve strašne opomene da i naše pokajanje treba da bude blizu. Ne bude li naše pokajanje bliže i brže od smrti i Suda Božijeg, ono će onda uvek za uvek biti daleko od nas. Sada je ono u našim rukama, i mi se možemo koristiti njime još za neko kratko vreme. Požurimo se, dakle, da se koristimo pokajanjem, jer to je prvi i početni lek za dušu ljudsku. Samo se pokajmo, i onda će nam se odmah otvoriti dalja vrata i kazaće nam se, šta nam dalje treba činiti.“
Snežana Nedić
