Када на себе ставе оклоп, поставе се у кордон, спусте визире и подигну штитове сви изгледају исто – непробојно и недодирљиво. Такозване „корњаче“ некада смо виђали углавном када су високоризичне утакмице, параде поноса или понеки већи протест, а последњих пет месеци скоро свакодневно. Ко је ко међу њима и када је њихов ред за излазак на улицу, требало би да је дефинисано прописима.
Српска полиција има само једну специјалну и више посебних јединица. Једини прави специјалци у полицији су припадници Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), док су посебне јединице Жандармерија, Хеликоптерска јединица, Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) и Јединица за заштиту (ЈЗЗ).
Београдска полиција, односно Полицијска управа за град Београд у свом саставу има две посебне јединице – Полицијску бригаду (ПБ) и Интервентну јединицу 92 (ИЈ 92), које по потреби може да шаље у помоћ другим јединицама, али и другим градовима.
Бригада и Интервентна су по изгледу сличне – припадници и једне и друге јединице носе беле шлемове, а разликују се по амблему. Припадницима Интервентне на грудима пише „Полиција“, а на десном рукаву је амблем грба Србије са двоглавим орлом у бојама заставе, а изнад је извезено „ИЈП“. За разлику од њих, специјална униформа Полицијске бригаде обележена је амблемом на којем су слова „ПБ“ раздвојена мачем, а изнад пише „Полиција“.
Разлика између ове две јединице није само у изгледу униформе, већ су различито дефинисане и њихове активности, а обе имају и одређене специфичности.
Према Уредби о специјалној и посебним јединицама полиције, коју је Влада Србије изменила два дана пре великог протеста који је одржан 15. марта у Београду, задаци Полицијске бригаде су одржавања јавног реда и мира, спречавања насиља на спортским приредбама и другим јавним окупљањима, пружања помоћи у извршењима, „као и друге високоризичне послове и задатке у циљу заштите безбедности личне и имовинске сигурности грађана“.
Полицијска бригада се према овој Уредби ангажује када „безбедносне процене указују да би могло доћи до угрожавања стања јавне безбедности и безбедности људи и имовине у већем обиму; обезбеђења јавних окупљања на којима се очекује присуство већег броја грађана и где безбедносна процена указује на повећан ризик и могућност нарушавања јавног реда у већем обиму; на успостављању већ нарушеног јавног реда у већем обиму и/или већем подручју; на пружању помоћи у сложеним извршењима; контрадиверзионе заштите… на решавању кризних ситуација изазваних претњом од извршења или извршеним терористичким актима или актима насилног екстремизма, масовним убиствима (АМОК)“.
Када на улицама видите полицајце на коњима треба знати да су у питању припадници Полицијске бригаде, а ова јединица у свом саставу има и ужу јединицу која се бави обуком службених паса.
Припадник Полицијске бригаде се зове бригадир, а у јединицу улазе полицајци који су претходно прошли селекционо тестирање или полазници Центра за основну полицијску обуку. Полицајац који жели да постане бригадир не сме да има више од 28 година.
Опрема бригадира, поред заштитних наочара, шлема, прслука, рукавица и штитника за руке и ноге подразумева и лисице за везивање, пендрек, телескопску палицу, електричну палицу, електрошокер, ручни спреј, службени или борбени нож…
Када је у питању оружје, бригадири као основно оружје носе полуаутоматски пиштољ и друго кратко и дуго оружје калибра до 12,7 мм. Посебно оружје је убојитије и подразумева „дуге цеви“ калибра преко 12,7 мм, хемијска средства односно сузавац, оружје за испаљивање хемијских средстава, као и оружје за „испаљивање различитих врста пројектила за тренутно и привремено онеспособљавање без штетних последица“.
Полицијска бригада користи црне комбије, теренце „мицубиши“, оклопна црна возила, али и водене топове.
Интервентна – део Дежурне службе београдске полиције
Интервентна јединица 92 (ИЈ 92) делује у оквиру Дежурне службе ПУ за град Београд и задужена је да на територији града штити живот грађана, јавни ред и мир, личну и имовинску сигурност грађана.
„Обавља полицијске послове кроз 24-часовну интервентну делатност где хитним поступањем планира, организује и извршава најсложеније задатке високог ризика у циљу спречавања и отклањања услова непосредне опасности од настанка или када је настала кризна ситуација, ванредни догађај, стање повећаног ризика изазвано: претњом, оружаном побуном, претњом од извршења или извршеним терористичким актом, масовним убиствима (АМОК)“, прописано је у Уредби.
Интервентна ради и на сузбијању криминалних активности и извршава високоризична хапшења када су осумњичени наоружани и када се очекује отпор или напад на полицијске службенике.
Задатке обављају обављају интервентни тимови које чине вође тима и припадници јединице.
У Интервентну јединицу улазе припадници полиције који су прошли селекционо тестирање за ову јединицу, као и полазници Центра за основну полицијску обуку. Уредба не предвиђа старосно ограничење, а незванично – њени припадници су углавном млађи и физички способнији припадници полиције.
Уредба о посебној и специјалним јединицама, измењена уочи великог протеста 15. марта, продужила је списак опреме и наоружања које ова јединица може да користи и оно је скоро исто оном које има Полицијска бригада.
Основно наоружање припадника Интервентне је кратко оружје, односно полуаутоматски пиштољ калибра до 9 мм, за разлику од бригадира који су опремљени оружјем већег калибра.
Измењена Уредба је Интервентној дозволила да користе и цивилна возила без полицијских ознака, иако су претходно били препознатљиви по Тојотиним и Мицубишијевим теренцима беле боје са плавим шарама, које имају и остала полицијска возила.
Последњих година постало је правило да припадници свих посебних јединица, који интервенишу на протестима, скривају лица иза фантомки. Тиме је немогуће утврдити њихов идентитет, јер на заштитној опреми не пише њихово име и презиме, нити број значке.
Извор из полиције је раније за Данас објаснио да су фантомке потребне при хапшењу веома опасних лица, због чега би припадницима полиције могла да буде угрожена безбедност. Фантомке су уобичајене и код САЈ-а због природе њиховог посла и природе задатака, али се поставља питање зашто се припадници посебних јединица крију од обичних грађана на протестима и другим јавним окупљањима.
Жандармерија излази кад загусти
Када на улици загусти или да би се спречила таква ситуација, шаље се Жандармерија – посебна јединица која се према прописима ангажује „када постоји стање повећаног ризика по стање јавне безбедности, као и угрожавање безбедности људи и имовине у већем обиму”.
Она планира и извршава задатке по наређењу директора полиције и то у ситуацијама када „постоји непосредна опасност од настанка или су настале кризне ситуације, ванредни догађаји и стања повећаног ризика изазвани: претњом оружаном побуном, претњом од извршења или извршеним терористичким актима, криминалним активностима група или појединаца, јавним окупљањима, елементарним непогодама и другим несрећама и опасностима”.
Припадници Жандармерије су последњих пет месеци, од када се скоро свакодневно одржавају протести, били ангажовани у више наврата, од Новог Сада до Лесковца. Жандарми се од колега из других посебних јединица разликују по боји униформе и шлема. Нихови шлемови су црни или тегет боје, горњи делови униформе црни или маслинасто зелени, а панталоне некада зелене некада црне.
Специфично је и то што на штитовима Жандармерије црвеним словима пише име јединице из које долазе, а на десном рукаву имају препознатљив црвени амблем.
У жандарме се долази из других јединица полиције после завршене селекционе обуке, а услов је да полазници имају најмање 32 године, да су најмање годину дана у полицији имали статус овлашћеног службеног лица, али и да је последње две године њихов рад био позитивно оцењен. Уколико се у Жандармерију долази из редова грађанства путем јавног конкурса, кандидати не смеју бити старији од 30 година.
Обука за жандарме траје 21 дан и има елиминациони карактер.
Њихова опрема је слична оној коју користе и друге посебне јединице, уз одређене спесифичности у складу са задацима који им се додељују.
Оно што је специфично за ову јединицу, и што Уредба само за њу прописује је да „у случају да за одговарајућа средства не постоје техничка упутства, нити упутства прописана од стране Министарства или Војске Србије, командант Жандармерије даје инструкцију о ближим условима за употребу и начин руковања, експлоатацију, чување и одржавање средстава”.
“Пратећи списи и документација која садржи податке о посебном наоружању и опреми означавају се ознаком тајности у складу са законом”, предвиђено је Уредбом о специјалној и посебним јединицама.
Члан 34 као да је писан за „мало јачи мегафон“, који је 15. марта био монтиран на возило новосадског одреда Жандармерије, које је било стационирано поред зграде Народне скупштине.
После вишедневне игранке, нема, има, стоји у кутији и не користи се, министар полиције Ивица Дачић је демонстрирао како ЛРАД уређај, „мало јачи мегафон“ ради, наводећи да припадници Жандармерији нису обучени, нити би знали да га користе као звучно оружје.
На основу Члана 34 може се закључити да МУП и не мора да да упутство за његово коришћење, али да командант Жандармерије може да обучи своје људе руковању.
САЈ свира крај
Једина специјална јединица српске полиције је САЈ, чије су униформа и опрема такве да самом својом појавом унесу страх. Припадници САЈ-а су потпуно у црном, а могу да користе шлемове и визире такве да им се лице и очи уопште и не види.
Јединица се ангажује када су у пиању „најсложенији задаци високог ризика у супротстављању тероризму“. За ангажовање САЈ-а потребна је сагласност министра унутрашњих послова, када се јединици могу доделити послови “који због специфичности, сложености или изразите опасности нису у могућности да самостално изврше друге организационе јединице Министарства унутрашњих послова”, дефинисано је Уредбом о специјалној јединици.
Тако су припадници САЈ-а са другим припадницима полиције радили на разбијању велике групе нелегалних миграната у близини Хоргоша, али и учествовали у ликвидацији вехабије код Новог Пазара и ликавидацији убице из Јагодине.
Јединствен случај када је САЈ послат на улице да заведе ред је био прошлог лета, пошто су активисти и грађани блокирали железничке станице Прокоп и Нови Београд у оквиру великог протеста против ископавања литијума у Србији.
Слање САЈ-а је посебно било необично када се узме у обзир да је на блокадама током ноћи био јако мали број људи, ненаоружаних.
Занимљиво је да у посебне јединице МУП-а улазе припадници полиције, а у САЈ могу ући и цивилна лица путем јавног конкурса. Морају да имају најмање 28 година и да прођу селекционо тестирање. Полицајци који би да пређу у САЈ поред ових услова морају и да знају да пливају, што Уредба иначе не прописује за припаднике посебних јединица.
Колико је тешко постати специјалац у полицији говори и податак објављен у тексту на сајту специјалне јединице. Како се ту наводи, 2011. године за обуку се пријавило 135 полицијских службеника, а само 45 је испунило услове конкурса. На обуку је позвано 30 кандидата, девет је прошло, а петорица су примљена и распоређена у тим Б.
Селекциона обука за САЈ траје три месеца, током којих полазници полажу елиминационе фазне и на крају завршни испит.
Опрема припадника САЈ-а је слична оној коју користе припадници посебних јединица, али је њима на располагање стављено убојитије оружје које носи зборни назив „посебно наоружање полицијских службеника САЈ“ и оно може бити до 82 мм.
САЈ као службена возила користи теренце Ленд Ровер Дефендер, Мерцедесове џипове Г класе, али и борбена и оклопна возила.
Foto N1
