Kada na sebe stave oklop, postave se u kordon, spuste vizire i podignu štitove svi izgledaju isto – neprobojno i nedodirljivo. Takozvane „kornjače“ nekada smo viđali uglavnom kada su visokorizične utakmice, parade ponosa ili poneki veći protest, a poslednjih pet meseci skoro svakodnevno. Ko je ko među njima i kada je njihov red za izlazak na ulicu, trebalo bi da je definisano propisima.
Srpska policija ima samo jednu specijalnu i više posebnih jedinica. Jedini pravi specijalci u policiji su pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), dok su posebne jedinice Žandarmerija, Helikopterska jedinica, Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) i Jedinica za zaštitu (JZZ).
Beogradska policija, odnosno Policijska uprava za grad Beograd u svom sastavu ima dve posebne jedinice – Policijsku brigadu (PB) i Interventnu jedinicu 92 (IJ 92), koje po potrebi može da šalje u pomoć drugim jedinicama, ali i drugim gradovima.
Brigada i Interventna su po izgledu slične – pripadnici i jedne i druge jedinice nose bele šlemove, a razlikuju se po amblemu. Pripadnicima Interventne na grudima piše „Policija“, a na desnom rukavu je amblem grba Srbije sa dvoglavim orlom u bojama zastave, a iznad je izvezeno „IJP“. Za razliku od njih, specijalna uniforma Policijske brigade obeležena je amblemom na kojem su slova „PB“ razdvojena mačem, a iznad piše „Policija“.
Razlika između ove dve jedinice nije samo u izgledu uniforme, već su različito definisane i njihove aktivnosti, a obe imaju i određene specifičnosti.
Prema Uredbi o specijalnoj i posebnim jedinicama policije, koju je Vlada Srbije izmenila dva dana pre velikog protesta koji je održan 15. marta u Beogradu, zadaci Policijske brigade su održavanja javnog reda i mira, sprečavanja nasilja na sportskim priredbama i drugim javnim okupljanjima, pružanja pomoći u izvršenjima, „kao i druge visokorizične poslove i zadatke u cilju zaštite bezbednosti lične i imovinske sigurnosti građana“.
Policijska brigada se prema ovoj Uredbi angažuje kada „bezbednosne procene ukazuju da bi moglo doći do ugrožavanja stanja javne bezbednosti i bezbednosti ljudi i imovine u većem obimu; obezbeđenja javnih okupljanja na kojima se očekuje prisustvo većeg broja građana i gde bezbednosna procena ukazuje na povećan rizik i mogućnost narušavanja javnog reda u većem obimu; na uspostavljanju već narušenog javnog reda u većem obimu i/ili većem području; na pružanju pomoći u složenim izvršenjima; kontradiverzione zaštite… na rešavanju kriznih situacija izazvanih pretnjom od izvršenja ili izvršenim terorističkim aktima ili aktima nasilnog ekstremizma, masovnim ubistvima (AMOK)“.
Kada na ulicama vidite policajce na konjima treba znati da su u pitanju pripadnici Policijske brigade, a ova jedinica u svom sastavu ima i užu jedinicu koja se bavi obukom službenih pasa.
Pripadnik Policijske brigade se zove brigadir, a u jedinicu ulaze policajci koji su prethodno prošli selekciono testiranje ili polaznici Centra za osnovnu policijsku obuku. Policajac koji želi da postane brigadir ne sme da ima više od 28 godina.
Oprema brigadira, pored zaštitnih naočara, šlema, prsluka, rukavica i štitnika za ruke i noge podrazumeva i lisice za vezivanje, pendrek, teleskopsku palicu, električnu palicu, elektrošoker, ručni sprej, službeni ili borbeni nož…
Kada je u pitanju oružje, brigadiri kao osnovno oružje nose poluautomatski pištolj i drugo kratko i dugo oružje kalibra do 12,7 mm. Posebno oružje je ubojitije i podrazumeva „duge cevi“ kalibra preko 12,7 mm, hemijska sredstva odnosno suzavac, oružje za ispaljivanje hemijskih sredstava, kao i oružje za „ispaljivanje različitih vrsta projektila za trenutno i privremeno onesposobljavanje bez štetnih posledica“.
Policijska brigada koristi crne kombije, terence „micubiši“, oklopna crna vozila, ali i vodene topove.
Interventna – deo Dežurne službe beogradske policije
Interventna jedinica 92 (IJ 92) deluje u okviru Dežurne službe PU za grad Beograd i zadužena je da na teritoriji grada štiti život građana, javni red i mir, ličnu i imovinsku sigurnost građana.
„Obavlja policijske poslove kroz 24-časovnu interventnu delatnost gde hitnim postupanjem planira, organizuje i izvršava najsloženije zadatke visokog rizika u cilju sprečavanja i otklanjanja uslova neposredne opasnosti od nastanka ili kada je nastala krizna situacija, vanredni događaj, stanje povećanog rizika izazvano: pretnjom, oružanom pobunom, pretnjom od izvršenja ili izvršenim terorističkim aktom, masovnim ubistvima (AMOK)“, propisano je u Uredbi.
Interventna radi i na suzbijanju kriminalnih aktivnosti i izvršava visokorizična hapšenja kada su osumnjičeni naoružani i kada se očekuje otpor ili napad na policijske službenike.
Zadatke obavljaju obavljaju interventni timovi koje čine vođe tima i pripadnici jedinice.
U Interventnu jedinicu ulaze pripadnici policije koji su prošli selekciono testiranje za ovu jedinicu, kao i polaznici Centra za osnovnu policijsku obuku. Uredba ne predviđa starosno ograničenje, a nezvanično – njeni pripadnici su uglavnom mlađi i fizički sposobniji pripadnici policije.
Uredba o posebnoj i specijalnim jedinicama, izmenjena uoči velikog protesta 15. marta, produžila je spisak opreme i naoružanja koje ova jedinica može da koristi i ono je skoro isto onom koje ima Policijska brigada.
Osnovno naoružanje pripadnika Interventne je kratko oružje, odnosno poluautomatski pištolj kalibra do 9 mm, za razliku od brigadira koji su opremljeni oružjem većeg kalibra.
Izmenjena Uredba je Interventnoj dozvolila da koriste i civilna vozila bez policijskih oznaka, iako su prethodno bili prepoznatljivi po Tojotinim i Micubišijevim terencima bele boje sa plavim šarama, koje imaju i ostala policijska vozila.
Poslednjih godina postalo je pravilo da pripadnici svih posebnih jedinica, koji intervenišu na protestima, skrivaju lica iza fantomki. Time je nemoguće utvrditi njihov identitet, jer na zaštitnoj opremi ne piše njihovo ime i prezime, niti broj značke.
Izvor iz policije je ranije za Danas objasnio da su fantomke potrebne pri hapšenju veoma opasnih lica, zbog čega bi pripadnicima policije mogla da bude ugrožena bezbednost. Fantomke su uobičajene i kod SAJ-a zbog prirode njihovog posla i prirode zadataka, ali se postavlja pitanje zašto se pripadnici posebnih jedinica kriju od običnih građana na protestima i drugim javnim okupljanjima.
Žandarmerija izlazi kad zagusti
Kada na ulici zagusti ili da bi se sprečila takva situacija, šalje se Žandarmerija – posebna jedinica koja se prema propisima angažuje „kada postoji stanje povećanog rizika po stanje javne bezbednosti, kao i ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine u većem obimu”.
Ona planira i izvršava zadatke po naređenju direktora policije i to u situacijama kada „postoji neposredna opasnost od nastanka ili su nastale krizne situacije, vanredni događaji i stanja povećanog rizika izazvani: pretnjom oružanom pobunom, pretnjom od izvršenja ili izvršenim terorističkim aktima, kriminalnim aktivnostima grupa ili pojedinaca, javnim okupljanjima, elementarnim nepogodama i drugim nesrećama i opasnostima”.
Pripadnici Žandarmerije su poslednjih pet meseci, od kada se skoro svakodnevno održavaju protesti, bili angažovani u više navrata, od Novog Sada do Leskovca. Žandarmi se od kolega iz drugih posebnih jedinica razlikuju po boji uniforme i šlema. Nihovi šlemovi su crni ili teget boje, gornji delovi uniforme crni ili maslinasto zeleni, a pantalone nekada zelene nekada crne.
Specifično je i to što na štitovima Žandarmerije crvenim slovima piše ime jedinice iz koje dolaze, a na desnom rukavu imaju prepoznatljiv crveni amblem.
U žandarme se dolazi iz drugih jedinica policije posle završene selekcione obuke, a uslov je da polaznici imaju najmanje 32 godine, da su najmanje godinu dana u policiji imali status ovlašćenog službenog lica, ali i da je poslednje dve godine njihov rad bio pozitivno ocenjen. Ukoliko se u Žandarmeriju dolazi iz redova građanstva putem javnog konkursa, kandidati ne smeju biti stariji od 30 godina.
Obuka za žandarme traje 21 dan i ima eliminacioni karakter.
Njihova oprema je slična onoj koju koriste i druge posebne jedinice, uz određene spesifičnosti u skladu sa zadacima koji im se dodeljuju.
Ono što je specifično za ovu jedinicu, i što Uredba samo za nju propisuje je da „u slučaju da za odgovarajuća sredstva ne postoje tehnička uputstva, niti uputstva propisana od strane Ministarstva ili Vojske Srbije, komandant Žandarmerije daje instrukciju o bližim uslovima za upotrebu i način rukovanja, eksploataciju, čuvanje i održavanje sredstava”.
“Prateći spisi i dokumentacija koja sadrži podatke o posebnom naoružanju i opremi označavaju se oznakom tajnosti u skladu sa zakonom”, predviđeno je Uredbom o specijalnoj i posebnim jedinicama.
Član 34 kao da je pisan za „malo jači megafon“, koji je 15. marta bio montiran na vozilo novosadskog odreda Žandarmerije, koje je bilo stacionirano pored zgrade Narodne skupštine.
Posle višednevne igranke, nema, ima, stoji u kutiji i ne koristi se, ministar policije Ivica Dačić je demonstrirao kako LRAD uređaj, „malo jači megafon“ radi, navodeći da pripadnici Žandarmeriji nisu obučeni, niti bi znali da ga koriste kao zvučno oružje.
Na osnovu Člana 34 može se zaključiti da MUP i ne mora da da uputstvo za njegovo korišćenje, ali da komandant Žandarmerije može da obuči svoje ljude rukovanju.
SAJ svira kraj
Jedina specijalna jedinica srpske policije je SAJ, čije su uniforma i oprema takve da samom svojom pojavom unesu strah. Pripadnici SAJ-a su potpuno u crnom, a mogu da koriste šlemove i vizire takve da im se lice i oči uopšte i ne vidi.
Jedinica se angažuje kada su u pianju „najsloženiji zadaci visokog rizika u suprotstavljanju terorizmu“. Za angažovanje SAJ-a potrebna je saglasnost ministra unutrašnjih poslova, kada se jedinici mogu dodeliti poslovi “koji zbog specifičnosti, složenosti ili izrazite opasnosti nisu u mogućnosti da samostalno izvrše druge organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova”, definisano je Uredbom o specijalnoj jedinici.
Tako su pripadnici SAJ-a sa drugim pripadnicima policije radili na razbijanju velike grupe nelegalnih migranata u blizini Horgoša, ali i učestvovali u likvidaciji vehabije kod Novog Pazara i likavidaciji ubice iz Jagodine.
Jedinstven slučaj kada je SAJ poslat na ulice da zavede red je bio prošlog leta, pošto su aktivisti i građani blokirali železničke stanice Prokop i Novi Beograd u okviru velikog protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji.
Slanje SAJ-a je posebno bilo neobično kada se uzme u obzir da je na blokadama tokom noći bio jako mali broj ljudi, nenaoružanih.
Zanimljivo je da u posebne jedinice MUP-a ulaze pripadnici policije, a u SAJ mogu ući i civilna lica putem javnog konkursa. Moraju da imaju najmanje 28 godina i da prođu selekciono testiranje. Policajci koji bi da pređu u SAJ pored ovih uslova moraju i da znaju da plivaju, što Uredba inače ne propisuje za pripadnike posebnih jedinica.
Koliko je teško postati specijalac u policiji govori i podatak objavljen u tekstu na sajtu specijalne jedinice. Kako se tu navodi, 2011. godine za obuku se prijavilo 135 policijskih službenika, a samo 45 je ispunilo uslove konkursa. Na obuku je pozvano 30 kandidata, devet je prošlo, a petorica su primljena i raspoređena u tim B.
Selekciona obuka za SAJ traje tri meseca, tokom kojih polaznici polažu eliminacione fazne i na kraju završni ispit.
Oprema pripadnika SAJ-a je slična onoj koju koriste pripadnici posebnih jedinica, ali je njima na raspolaganje stavljeno ubojitije oružje koje nosi zborni naziv „posebno naoružanje policijskih službenika SAJ“ i ono može biti do 82 mm.
SAJ kao službena vozila koristi terence Lend Rover Defender, Mercedesove džipove G klase, ali i borbena i oklopna vozila.
Foto N1
