Kad ne­ma ve­tra, udi­še­mo za­ga­đen va­zduh

Naj­go­re u Le­šta­ni­ma, po­tom u Bu­le­va­ru de­spo­ta Ste­fa­na, pa u Ugri­no­vač­koj u Ze­mu­nu, Obre­nov­cu...

Be­o­grad se po­sled­njih me­se­ci na­la­zi u vr­hu ta­be­le svet­skih pre­sto­ni­ca sa naj­za­ga­đe­ni­jim va­zdu­hom. To što udi­še­mo mo­že da se ose­ti, a u od­re­đe­nim de­lo­vi­ma da­na – čak i da se vi­di. I po­no­vo se is­po­sta­vlja da je je­di­no „oruž­je” u bor­bi pro­tiv štet­nih če­sti­ca ‒ ve­tar. Dok je to­kom vi­še ja­nu­ar­skih i pr­vih fe­bru­ar­skih da­na ve­tar du­vao kroz grad, va­zduh je bio pri­hva­tljiv, čak je po­vre­me­no oce­nji­van i kao do­bar. Ka­ko su stru­ja­nja pre­sta­la, za­ga­đe­nje se vra­ti­lo na ni­vo na ko­ji smo već na­vi­kli.

Su­de­ći pre­ma po­da­ci­ma sa spe­ci­ja­li­zo­va­nog saj­ta Grad­skog za­vo­da za jav­no zdra­vlje „Be­o­e­ko”, či­ta­vo pre­pod­ne ju­če je va­zduh u Be­o­gra­du bio ‒ za­ga­đen. Na ve­ći­ni mer­nih sta­ni­ca u pre­sto­ni­ci za­be­le­že­no je ne­pri­hva­tlji­vo pri­su­stvo štet­nih ma­te­ri­ja, a na­ro­či­to zlo­gla­snih če­sti­ca po­zna­tih kao PM 2,5 ko­je po­gub­no uti­ču na ljud­sko zdra­vlje. Naj­go­re je bi­lo u Le­šta­ni­ma, po­tom u Bu­le­va­ru de­spo­ta Ste­fa­na, za­tim u Ugri­no­vač­koj u Ze­mu­nu, Obre­nov­cu… Na svim ovim lo­ka­ci­ja­ma ci­fre ko­ji­ma se me­ri kva­li­tet ono­ga što udi­še­mo bi­le su u cr­ve­noj zo­ni, što zna­či da je va­zduh bio ‒ za­ga­đen. Isto­vre­me­no, na znat­no ma­njem bro­ju dru­gih mer­nih sta­ni­ca oce­njen je kao pri­hva­tljiv.

Me­đu­tim, i u slu­ča­je­vi­ma ka­da je pri­hva­tljiv, ne tre­ba bi­ti u za­blu­di da to ni­je lo­še, jer struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju da je i zva­nič­no pri­hva­tljiv va­zduh u du­žim pe­ri­o­di­ma šte­tan po na­še zdra­vlje bu­du­ći da je i ta­da ko­li­či­na opa­snih PM 2,5 če­sti­ca po­ve­ća­na.

Da pod­se­ti­mo, reč je o „fi­nim” če­stič­nim ma­te­ri­ja­ma ko­je mo­gu da se udah­nu i ima­ju preč­nik ma­nji od 2,5 mi­kro­me­ta­ra. One mo­gu da uđu u plu­ća i kr­vo­tok, što do­vo­di do ozbilj­nih zdrav­stve­nih pro­ble­ma. Naj­o­zbilj­ni­ji uti­ca­ji su na plu­ća i sr­ce, a du­že iz­la­ga­nje mo­že do­ve­sti do ka­šlja ili te­ško­ća u di­sa­nju, po­gor­ša­nja ast­me, a mo­že se raz­vi­ti i hro­nič­no re­spi­ra­tor­no obo­lje­nje.

Ove ma­le če­sti­ce mo­gu da stig­nu iz raz­li­či­tih iz­vo­ra kao što su in­du­strij­ska sa­go­re­va­nja, sa­go­re­va­nje grej­nih ma­te­ri­ja, sit­na pra­ši­na sa gra­di­li­šta, pri­rod­ni po­žar, iz­duv­ni ga­so­vi…

U isto vre­me, ju­če oko pod­ne, na me­đu­na­rod­nom por­ta­lu „Er vi­žu­al” Be­o­grad je sko­čio na li­sti ugro­že­nih svet­skih pre­sto­ni­ca i do­speo na osmo me­sto. Go­ri od nas bi­li su glav­ni gra­do­vi Ku­vaj­ta, Ka­zah­sta­na, Ban­gla­de­ša, Pa­ki­sta­na i In­di­je. Ni­je baš za ute­hu…

Ina­če, pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma Evrop­ske agen­ci­je za ži­vot­nu sre­di­nu, ko­ja se od­no­se na kva­li­tet va­zdu­ha u či­ta­voj Evro­pi, Sr­bi­ja je u pri­lič­no lo­šoj si­tu­a­ci­ji.

Pre­ma po­da­ci­ma iz 2022. go­di­ne, u na­šoj ze­mlji je usled za­ga­đe­nja va­zdu­ha če­sti­ca­ma PM 2,5 umr­lo 10.800 lju­di.

Uti­caj na zdra­vlje

Na spe­ci­ja­li­zo­va­nom saj­tu „Be­o­e­ko” mo­gu se pro­na­ći po­da­ci o to­me ka­kav uti­caj na zdra­vlje lju­di ima­ju raz­li­či­ti kva­li­te­ti va­zdu­ha. Ka­da je reč o za­ga­đe­nom va­zdu­hu (ani­ma­ci­ja cr­ve­ne bo­je), zdrav­stve­ne te­go­be mo­gu se ja­vi­ti u ce­loj po­pu­la­ci­ji, s tim što kod ose­tlji­vih gru­pa (sta­ri, de­ca, oso­be sa obo­lje­nji­ma sr­ca i plu­ća) mo­gu na­sta­ti ozbilj­ni­je te­go­be ne­go u po­pu­la­ci­ji zdra­vih oso­ba.

Pre­po­ru­ke za po­na­ša­nje sta­nov­ni­štva iz ose­tlji­vih gru­pa od­no­se se na iz­be­ga­va­nje na­por­nih ak­tiv­no­sti u spo­lja­šnjoj sre­di­ni i oba­vlja­nje ak­tiv­no­sti u za­tvo­re­nom pro­sto­ru dok se ne po­bolj­ša kva­li­tet va­zdu­ha. Pre­po­ru­ke za osta­le de­lo­ve po­pu­la­ci­je su: skra­ći­va­nje du­ži­ne i sma­nje­nje in­ten­zi­te­ta na­por­nih ak­tiv­no­sti u spo­lja­šnjoj sre­di­ni.

Ne­zdra­vo sva­ki dru­gi dan

Pre­ma po­da­ci­ma sa spe­ci­ja­li­zo­va­nog por­ta­la „Kli­ma 101”, za­ga­đe­nje u Be­o­gra­du, ali i u dru­gim gra­do­vi­ma Sr­bi­je, go­to­vo je sva­ko­dnev­na po­ja­va. U to­ku 2024. go­di­ne na mer­noj sta­ni­ci u Sta­rom gra­du, ko­ja je deo mre­že Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne (SE­PA), iz­me­re­na na dnev­nom ni­vou kon­cen­tra­ci­ja PM 2,5 če­sti­ca pre­va­zi­la­zi smer­ni­ce Svet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je čak 174 pu­ta – go­to­vo sva­ki dru­gi dan, u pro­se­ku. Pri­tom tre­ba ima­ti u vi­du da je Sta­ri grad je­dan od ma­nje za­ga­đe­nih lo­ka­li­te­ta u Sr­bi­ji.

(Foto M. Spasojević)

Milan Janković     Politika