Navršava se četvrt veka od početka NATO bombardovanja naše zemlje, tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Među prvima se na meti bombi našlo se Prokuplje, gde je prvo stradao vojnik Boban Nedeljković, zbog čega će se centralna manifestacija obeležavanja godišnjice održati upravo u tom gradu.
Bombardovanje SRJ započelo je 24. marta 1999. godine u 19.55 sati, pet minuta pre službeno određenog početka bombardovanja, a prve rakete pale su na kasarnu Ratko Pavlović – Ćićko u Prokuplju kada je stradao prvi vojnik Boban Nedeljković, a petorica njegovih drugova su povređeni.
Iste večeri, krstareće rakete pogodile su podzemni bunker u Kuršumliji a živote je tada izgubilo 11 vojnika – oficira i podoficira, a 27 je bilo ranjeno.
Bombardovanje je trajalo 78 dana, do 10. juna 1999. godine, a za to vreme u Topličkom kraju je stradalo 47 pripadnika vojske, policije i civila, dok je više stotina ranjeno.
„Sećanja su duboka. Između deteta i zemlje, ne znaš koga više da voliš“, rekao je pre dve godine za RTS Krstomir Đelić, otac poginulog rezervnog oficira Vojske SRJ.
Četvrt veka kasnije sirene će se ponovo začuti u gradu na Toplici, ovog puta u sklopu centralne ceremonije obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.
Skupu na Trgu topličkih junaka će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ministri u Vladi Republike Srbije, narodni poslanici, predstavnici Grada Prokuplja i topličkih opština.
“Toplica ne zaboravlja svoju istoriju i junake koji su živote dali za svoju zemlju i svoje ognjište. Bogatstvo našeg kraja su ljudi, vedrog duha, pošteni i pravedni. Opraštamo, ali ne zaboravljamo. Zato pozivamo građane da dođu u što većem broju, kako bismo svi zajedno odali počast stradalima”, poručio je prethodnih dana narodni poslanik iz Toplice Darko Laketić.
Južne vesti su prethodnih dana pisale da se Toplički kraj uveliko sprema za obeležavanje godišnjice bombardovanja, da su predsednikovi ljudi svakodnevno dolazili u Prokuplje, a da su angažovani i lokalni naprednjaci kako bi u nedelju u 20 časova Trg Topličkih junaka bio pun.
“Osim članova porodice, traže da povedemo bar još dve punoletne osobe iz našeg okruženja i komšiluka”, rekao je za Južne vesti jedan Prokupčanin koji je dobio poziv iz stranke.
Lokalni mediji pišu i da se ulice u centru grada zatvaraju, park se sređuje, kao i rasveta i instalacije, a glana ulica niveliše.
Prema saznanjima Južnih vesti, u nedelju se očekuje dolazak oko 10.000 građana juga Srbije, a osim iz svih gradova Topličkog okruga, najavljuje se i dolazak ljudi iz Nišavskog, Jablaničkog, Pčinjskog, Pirotskog i Rasinskog okruga.
Vlast iz godine u godinu centralnu manifestaciju premešta od grada do grada, kada se gasi ulična rasveta, puštaju sirene za vazdušnu opasnost, građanima dele sveće, a u medijima objavljuju fotografije iz vazduha koje dočaravaju veličinu skupa.
Avram Izrael: U Hrvatskoj postoji Ministarstvo branitelja – a naši kao da su branili marsovce
Avram Izrael, nekada rezervni oficir Jugoslovenske narodne armije, a široj javnosti poznat kao načelnik beogradskog centra za obaveštavanje i uzbunjivanje, kaže za portal N1 da je bitno da se dan početka bombardovanja obeležava, za razliku od perioda kada smo “pljuvali po sebi”.
Međutim, on ističe da ni razne lokalne, kao ni centralna manifestacija nisu dovoljne za negovanje kulture sećanja i poštovanje onih koji su se borili za zemlju.
“U ovoj zemlji od (Borisa) Tadića, preko Tomislava Nikolića do (Aleksandra) Vučića, moja jedinica od 700 i nešto ljudi nije dobila ništa. Nisam ni ja”, rekao je Izrael, komentarišući ko je sve za ove dve i po decenije dobio ordenje.
I možda Prokuplje, ili Sombor ne znaju za Avrama Izraela, ali Beograđani ga pamte. A od njihovih gradonačelnika jedinica kojom je rukovodio nije počašćena ni kafom, dodaje naš sagovornik.
Srećan je zato među borcima sa Paštrika s kojim obeležava godišnjice, a za koje kaže da “umiru kao golubovi zbog zračenja kojem su bili izloženi tokom bombardovanja“.
“Ko smrdljivi sir ih gledaju, ti borci umiru kao golubovi. A u Hrvatskoj postoji Ministarstvo branitelja. Kao da su ovi naši branili marsovce, a ne Srbiju”, ističe naš sagovornik.
On predlaže da se jedno takvo ministarstvo osnuje i u Srbiji, kako bi se bavilo pravima i potrebama svih onih koji su učestvovali u ratnim dejstvima.
Gde je nestala oprema?
Međutim, to nije jedini predlog Izraela. Svojevremeno je, kaže, pokrenuo inicijativu da se u Muzeju Grada Beograda napravi segment posvećen NATO bombardovanju.
Međutim, susreo s preprekom zvanom autorska prava nad fotografijama iz tog perioda, a naš sagovornik kaže da je od njega traženo da obezbedi saglasnost autora za izlaganje ratnih fotografija.
Želeo je Avram Izrael i da se u Muzeju izloži sva oprema koja je tokom 78 dana služila za obaveštavanje Beograđana o vazdušnoj opasnosti.
Međutim, u Sektoru za vanredne situacije kojem je oprema pripala pošto je početkom dvehiljaditih rasformiran gradski Centar za obaveštavanje i uzbunjivanje, rekli su mu da niko ne zna gde je oprema. Niko je ne koristi, u magacinu je nema, a nema ni traga gde je nestala.
A na mestu Generalštaba…
Srbija nema nijedan muzej posvećen agresiji na zemlju 1999. godine, ali će zato dobiti Memorijalni centar na mestu Generalštaba u Kneza Miloša u Beogradu, ako se ispuni namera vlasti da taj kompleks ustupi kompaniji Džareda Kušnera, Trampovog zeta, kako bi na tom mestu gradio luksuzne stanove i hotele.
Upitan šta misli o toj ideji, Avram Izrael za N1 kaže da “ako sami sebe ne poštujemo onda se pravimo ludi pa poštujemo objekte”.
On smatra da dve uništene zgrade Generalštaba u centru Beograda treba srediti i na tom mestu izgraditi nešto dobro za Beograd, ali pod uslovom da onaj ko dobije taj posao stvarno odvoji prostor i izgradi Memorijalni centar posvećen bombardovanju.
“I onda je to za sva vremena i dogovorite se da deca kada idu na ekskurzije neka idu na Sremski front, u Kragujevac, u Memorijalni centar. Te komemoracije su jedan od načina negovanja kulture sećanja… Napravite u Beogradu jednu veliku vežbu civilne zaštite da vežbamo i da se sećamo i da se spremamo ako se nešto desi”, predlaže Izrael.
„Protokolarno sećanje“ i još bez zvaničnog broja žrtava
Za ono kako se sada godišnjice ovako bitnih događaja u našoj istoriji obeležavaju kaže da je “protkolarno sećanje”.
“Odu Kurta i Murta, slikaju se i polože cveće. Protokolarno se sećaju, primaju platu da se sećaju”, zaključuje Izrael.
U Memorijalnom centru, ko god ga gradio i na kom god mestu bio, kao osnovni podatak trebalo bi navesti broj žrtava. A zvaničan broj se i dalje ne zna.
Barata se i u javnosti spominje 2.500 hiljade ubijenih, s tim što iz godine u godinu to varira od 2.500 ubijenih civila, do 2.500 ubijenih civila, vojnika i policajaca. Nekada je to i 2.000 ubijenih civila i još oko 1.000 ubijenih vojnika i policajca.
Sveobuhvatnog spiska sa imenima žrtava nema, pa se i 25 godina kasnije svako seća onog svog koga više nema.
Foto Citalac N1
Neda Vulović Obradović N1
