Sezona slava je pred nama, a posebna pažnja tada se posvećuje slavskoj trpezi sa kojom se dočekuju gosti. Otac Predrag Popović ističe da se slavski kolač ne naručuje u pekari, već se mesi domaći, ne slavi se u restoranu, već kod kuće i ne mrsi se kad je post, jer je to, kako smatra, šamar svome svetitelju.
Otac Predrag Popović za RTS objašnjava da se slave u istoriji kod Srba vezuju za period ili dan u kom je određena porodica primila hrišćansku veru.
„Recimo, ako je porodica primila hrišćanstvo na dan slave, onda je najstariji član uzimao ime nekog svetitelja na kog je primio hrišćanstvo. Oni koji slave Miholjdan, obeležavaju dan kada je ta porodica primila hrišćansku veru. Zato se i zove krsna slava, jer su članovi te porodice na taj dan kršteni“, navodi Popović.
Kada je reč o slavskoj trpezi, ističe da je u obeležavanju slave suštinski važno podeliti obrok sa svojim bližnjima, a da bi na dan slave sveštenici sa narodom trebalo da traže oproštaj.
„Kada domaćin sa sveštenikom lomi slavski kolač, to su obredi istovetni onim u crkvi. Dakle, to je jedna vrsta liturgije. Posluži se žito i vino, a zatim i trpeza“, kaže Popović.
Naglašava da je poznato zašto su trpeze posne i mrsne, u zavisnosti od toga kada se obeležava krsna slava, te da mešanje mrsa tokom posne slave ne bi trebalo praktikovati.
„To je kao da je neko udario šamar svom svetitelju. Recimo, kada vernici na Nikoljdan, za vreme Božićnog posta, posluže prasetinu pod izgovorom da gosti neće da im dođu ako usluže posnu trpezu odgovor je jednostavan: Oni koji ne dolaze na ribu, ne treba ni da dođu na slavu“, ističe otac Popović
Sveštenik Predrag Popović napominje da bi se trebalo suprotstaviti trendu poručivanja hrane i slavljenju slave u restoranima umesto pravljenja slavskog kolača i trepeze kod kuće.
„Mi smo postali instant generacija – i domaćini i domaćice – kod koje se izgubio kompas, pa se, eto, i slavski kolač mesi u pekari. A slavski kolač treba da se mesi svetom vodicom. Takav kolač, kakav god da je, predstavlja našu žrtvu. Sveta vodica ne treba da se prosipa“, ukazuje Popović.
Onaj koji slavi, kako kaže, mora da se pomuči, žrtvuje.
„Domaćin, domaćica, svi – cela porodica. Međutim, ako čovek nema gde, pa mora u restoranu, nije na kraju bitno ni gde će obeležiti slavu, već kako. Ako se za slavu puši, svađa i priča o politici, to nije suština. U osnovi je važno da se okupi porodica i podruži“, navodi Popović.
Foto N1
