– Pila sam ponekad čašicu rakije ili pelinkovca pre ručka. Jeli smo uglavnom povrće, manje mesa.
Ovako je, o svom receptu za dug život, pričala Jelisaveta Veljković ili, kako su je porodica i prijatelji zvali, baka Cenka. Najstarija Beograđanka, umrla je u noći između srede i četvrtka. Život dug više od 113 godina ugasio se mirno i spokojno. U snu.
Još za života, ova srpkinja bila je skromna. Rođendane je slavila isključivo kako bi okupila svoju mnogobrojnu porodicu. Baka Cenka je imala sedmoro dece, deset unučadi, 12 praunuka i čukununuku Elenu. Svi oni bi se 22. avgusta sjatili u, nekada najlepšu, baštu na Savskom vencu i zajedno sa svojom majkom, bakom, prabakom proslavili još jednu godinu njenog života.
– Šta bih mogla da poželim, osim da mi sva deca dođu, da se svi okupimo. I da me zdravlje posluži. Jeste da mi je malo desno oko popustilo, slabi mi sluh, muči me viši pritisak – pričala je tada ova baka.
Rođena je 18. jula 1904. u Gorskom Kotaru i to pod imenom Cenka Kufner, da bi već 1920. stigla u Beograd gde je upoznala svog budućeg supruga Stanislava Veljkovića, dekoratera u Narodnom pozorištu. Iz poznanstva se ubrzo rodila velika ljubav.
Volela je da prelistava novine, čita molitvenik. Nakon operacije oka u 90. godini jedino je morala da smanji gledanje televizije.
– Od kada sam operisala kataraktu ne smem da gledam televiziju, jer kvarim oči. Čitala sam do prošle godine molitvenik. I novine prelistavala, odozgo sve naslove pogledam, ali sada više ne mogu, izdao me vid – objasnila je tada baka Cenka.
