Što se tiče Srbije, potrošnja flaširane vode je iz godine u godinu sve veća, bar prema podacima Udruženja industrije mineralnih voda . Nije opasno kad je mutna zbog starih instalacija
FLAŠIRANA ili česmovača? Evropska unija je najnovijom odlukom komisije o kontroli kvaliteta vode dala prednost česmovači. Opredelila ju je ponajviše činjenica da je plastična ambalaža štetna i po zdravlje ljudi i po životnu sredinu.
– Svakodnevno radimo analizu vode u Beogradu i njen kvalitet je dobar – kaže Ivana Ristanović Ponjević, šef odseka za vodu u Gradskom zavodu za javno zdravlje. – U svih pet postrojenja jednom nedeljno analiziramo sve parametre ispravnosti vode. Njen kvalitet nije isti u svim opštinama, jer ne potiče iz istog izvorišta. U užoj gradskoj zoni, Obrenovcu i Lazarevcu, voda se prečišćava, dok drugi vodovodi to nemaju, ali je voda bezbedna za upotrebu sa stanovišta zdravlja.
NAŠA sagovornica kaže da svaka voda ima svoje specifičnosti – manje ili više minerala.
– To su, međutim, parametri kvaliteta, a ne bezbednosti za upotrebu vode – objašnjava ona.
I tamo gde su ponekad oscilacije u parametrima, nije problem u kvalitetu vode, već u dotrajaloj vodovodnoj mreži, koja u ponekim mestima, ne samo u Beogradu, nije menjana i po više desetina godina.
– Nema štetnih uticaja po zdravlje – tvrdi Ivana Ristanović Ponjević. – Odavno su olovne cevi zamenjene inertnim. Dogodi se da voda iz česme ponekad sadrži više gvožđa i masnoća. Ali stepen resorpcije gvožđa iz digestivnog trakta je vrlo nizak. Bilo bi mnogo lepo kada bismo mogli da koristimo rastvore gvožđa u vodi za lečenje anemije, ali ne možemo, jer se gvožđe ne resorbuje. Što se toga tiče, mi smo bezbedni.
Ipak, pojedini stručnjaci tvrde da je voda iz česme u nekim delovima Srbije prepuna gvožđa, mangana i arsena, kao i drugih opasnih metala. Kao razlog navode to što je vodovodna mreža stara i cevi zarđale, pa voda dok prolazi “pokupi” štetne materije. Najgora situacija je, kažu, u severnom i srednjem Banatu, a zagađene vode ima i u Grockoj, Sopotu, Mladenovcu, Koceljevi, Majdanpeku, Ćićevcu, Čajetini…
– Uzorkujemo vodu u Beogradu i nemamo uvid u kvalitet vode u drugim mestima – kaže naša sagovornica. – Tamo gde su instalacije stare može da dođe do pojačane mutnoće i sadržaja gvožđa, ali ništa više od toga. Preporuka je da se svakog jutra pusti da isteče voda koja se preko noći zadržala u cevima. To bi trebalo da nam postane rutina, kao kad se vratimo sa godišnjeg odmora.
SRBIJA ima i veliki broj izvorišta gde je voda vrhunska i možda najkvalitetnija u Evropi. To je slučaj u Valjevu, Ljigu, na Divčibarama, Ubu, u Smederevskoj Palanci, Kučevu, Kostolcu, Petrovcu na Mlavi, Topoli, Kniću, Svilajncu, Negotinu, Ivanjici, Čačku, Brusu, Varvarinu, Vlasotincu…
– Ako je voda iz vodovoda dostupna i zdravstveno bezbedna, trebalo bi da joj damo prednost, jer može da se koristi u neograničenim količinama – smatra Ristanović Ponjevićeva. – Flaširane vode mogu da se koriste u velikoj količini samo ako imaju nizak sadržaj mineralnih materija. Ukoliko su specifičnog sastava, tretiraju se kao sokovi i pije se jedna do dve čaše dnevno. Ne samo što generiše otpad, flaširana voda je i skupa.
VIŠE TROŠIMO FLAŠIRANU
PROŠLE godine prodato je 714,6 miliona litara mineralne vode, dok su 2016. kupci sa rafova odneli 679,4 miliona litara. To je godišnji rast od pet odsto. Interesantno je da je centralna Srbija više trošila flaširanu vodu nego godinu dana ranije, za sedam odsto. Beograd je lane popio gotovo 20 odsto više mineralne vode nego 2016, a Novi Sad je imao identičnu potrošnju i prošle i pretprošle godine. Mereno u litrima, podjednako pijemo i gazirane i negazirane vode.
BEZ KONTROLE
MALI vodovodni sistemi nisu samo problem u Srbiji, već i u regionu i u celoj Evropi, naročito u seoskim oblastima. Jer, niko nije direktno nadležan za upravljanje seoskim vodovodnim sistemima i nema redovnog kontrolisanja ispravnosti vode.
