Karanac je rekla da je vršnjačko nasilje i pored svih mera koje se preduzimaju pre svega u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja, i dalje velik problem kako za decu koja ga trpe tako i za njihove roditelje.
„To ne smemo posmatrati samo kao individualni problem porodice koja trpi zbog nasilja, već kao problem čitavog društva i svi moramo raditi na tome da učinimo sve da nasilje u našem društvu iskorenimo. Na to nas obavezuje i Konvencija o pravima deteta koja se zasniva na četiri osnovna principa, na kojima se zasnivaju sva ostala prava deteta, a to su: pravo deteta na život, opstanak i razvoj, participacija, nediskriminacija i najbolji interes deteta“, navela je Karanac.
Kako je istakla, da bi sprečili vršnjačko nasilje treba mnogo raditi sa decom, kako sami roditelji tako i škola.
Navela je da Srbija uskoro treba da dobije i novi Zakon o pravima deteta i da veruje da će taj zakon doprineti boljem ostvarivanju dečjih prava i njihovoj zaštiti od nasilja.
Istakla je da se pored zakonskih mera mora mnogo raditi na edukaciji i prevenciji.
„Mlada osoba može biti žrtva, izvršilac nasilja, a može biti i svedok vršnjačkog nasilja. Deca moraju tačno znati šta je nasilničko ponašanje, moraju biti svesni svoje odgovornosti i posledica koje njihovo ponašanje može imati na žrtvu nasilničkog ponašanja, a svedoci smo toga da su posledice često veoma tragične“, rekla je poslanica Socijaldemokratske partije Srbije i zamenica člana skupštinskog Odbora za prava deteta.
Ona je dodala da škola treba da edukuje učenike o tome kakvo ponašanje je zabranjeno, kao i šta dete koje je žrtva treba da preduzme da bi se zaštitilo, odnosno kome da se obrati u tom slučaju.
„Smatram da, sankcija nije rešenje već i deci koja su sklonija agesivnijem ponašanju, treba pristupiti na proaktivan način, treba prepoznati rizično ponašanje, i kroz mere od strane same škole, ali i kroz ustanove socijalne, zdravstvene zaštite, naravno uz stalno učešće roditelja, treba uticati na promenu obrazaca takvog ponašanja“, navela je ona.
Treba predočiti druge načine odnosno da konflikte rešavaju bez povređivanja i zlostavljanja drugih.
Prema njenim rečima, roditelji treba da budu u većoj meri otvoreni za saradnju ukoliko je njihovo dete sklono takvom rizičnom ponašanju.
Napomenula je da iako ima situacija da i sami roditelji nisu spremni da prihvate činjenicu da njihovo dete ima problema sa ponašanjem, oni treba da imaju poverenje u stručnjake i nastavnike.
„Velika odgovornost je na nastavnicima i direktorima škola koji svaku prijavu nasilja od strane učenika i roditelja moraju shvatiti na ozbiljan i odgovoran način“, navela je Karanac.
Ona je istakla da je podrška žrtvi ključna i da podrazumeva kako razumevanje roditelja, škole, tako i podršku vršnjaka, što nažalost nije uvek slučaj.
„Zato treba raditi na svim ovim poljima. Pre svega roditelji treba da veruju svojoj deci i da ih podstiču da sa njima otvoreno razgovoraju o svakom problemu i situaciji u kojoj oni mogu postati ili su već žrtva vršnjačkog nasilja“, rekla je Karanac.
Stava je da nadležni u školama treba da imaju iskren odnos sa roditeljima deteta koje je žrtva nasilja, da svakoj prijavi nasilja pristupe ozbiljno i odgovorno i sprovedu procedure u skladu sa zaknom i drugim aktima.
Karanac veruje da Ministarstvo prosvete tom problemu pristupa na ozbiljan način, o čemu govori i akt koji je je minstar prosvete doneo u vezi sprečavanja vršnjačkog nasilja – Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje koji se primenjuje od 4. jula 2019. godine.
„Ovo je akt koji daje jasne smernice obrazovnim i vaspitnim ustanovama u pogledu sadržaja i načina sprovodjenja mera i aktivnosti u cilju prevencije i sprečavanja nasilničkog ponašanja, proceni rizika, načinima zaštite od nasilja, praćenju efekata preduzetih mera i aktivnosti“, podsetila je Karanac.
Na nasilje ne reagovati nasiljem
Ona je govorila i o deci i mladima koji su svedoci vršnjačkog nasilja s obzirom na situacije kada su svedoci vršnjačkog nasilja samo nemi posmatrači.
„Razloge ovakvom ponašanju možemo da tražimo u strahu od nasilnika, ali često nije samo to razlog. Naravno da na nasilje ne treba reagovati nasiljem, ali važno je da imaju svest o nedopustivnosti nasilničkog ponašanja, da imaju svesti o potrebi zaštite žrtve i da isto prijave nadležnim oragnima u školi ili roditeljima“, rekla je ona.
Nažalost, kako je dodala, previše je nasilja i različitih neprimerenih sadržaja u medijima i na društvenim mrežama i sve to na neki način utiče na promene u ponašanju dece i često i same roditelje čini nemoćnim da se nose sa ovim problemom.
Ona je zaključila da ponašanje dece često proizilazi iz ponašnja odraslih i da su naša deca često ogledalo nas samih.
„Nažalost, nasilja ima previše i sa tim problemom se susreću sve zemlje sveta. Ne mogu a da ne spomenem i porodično nasilje, nasilje nad ženama, nasilje prema starijim osobama. Posledice su teške i razičitie, a često se ogledaju i u stvaranju takvog modela ponašanja, koji će deca i mladi vrlo lako i brzo preneti na školu, školsko dvorištše, društvene mreže. Zato je važno negovati porodične vrednosti, toleranciju i nenasilno rešavanje konflikata“, istakla je Karanac.
