KO SME, TAJ I MOŽE. KO NE ZNA ZA STRAH, TAJ IDE NAPRED.“ Živojin Mišić
Život nije ništa drugo nego jedan rat, svakodnevna borba za opstanak. Ta borba za život opredeljuje put i vaja dete u čoveka!
Suštinu strategije, verovatno, shvata svaki vojskovođa, a ona se sastoji u tome da se pravilno poznaju i shvate prirodne osnove svake borbe, tj. da svako zna veličinu svoje snage. To su pravila kako u ratu tako i u miru! Sve se bazira na jednoj jednostavnosti, a to je svest o moći i znanju!
Strategija ratovanja je jedna čitava nauka koja se razlikuje i bazira na tome da li se vodi borba protiv zveri ili protiv čoveka, a u zavisnosti od epohe u kojoj se vodi, razlikuje se i strategija od toga protiv koga se vodi, da li od agresora ili si agresor!
“IZABRANO ORUŽJE AGRESORA NADOKANĐUJE NJEGOVU FIZIČKU SNAGU”
Rat je na žalost ili na sreću u LJUDSKOJ prirodi.
Borba se vodi protiv spoljašnje napasti, ma koje vrste ili protiv organizma istog roda. Ali naposletku borba je borba i rat se uvek vodi od rođenja do smrti!
Rat pak u drugom smislu razvija i veoma plemenita osećanja.
On neverovano brzo razvija moralne, materijane i duševne osobine ljudi i naroda kao što su: slavoljublje, požrtvovanje, odanost, saželjenje i časnost.
Ali, “sam” rat slika i lažnu masku ljudske i državne veličine, obelodanjuje njihovu slabost, pokvarenost.
SVET NE MOŽE DA SE ZAMISLI OD KAD POSTOJI BEZ RATA, KAO ŠTO SE CEO ORGANSKI SVET NE MOŽE ZAMISLITI BEZ OPSTANKA.
SVE JE RAT!
Tema rata i strategije se izučava na vojnim akademijama u celom svetu i možda se ponegde razmišlja drugačije, ali ovo su neka od pravih načela svih ratova sveta, ma ko ih vodio i ma u kom vremenu oni bili!.
Agresor napada a napadnuti se brani. Ali svi RATUJU!
Vojskovođa se izdvaja od vojnika po tome što unapred mora da razmišlja o svakom koraku, mora da predviđa, donosi odluke za sebe i svoju vojsku kao i narod za koji se bori.
Biti častan u tim odlukama nije ni malo lako.
U našoj istoriji smo imali velike ratnike i vojskovođe, danas će mo se osvrnuti na jednog od najvećih iz Prvog svetskog rata, kojima se nismo dovoljno odužili, ni kao država, ni kao društvo.
VOJVODA ŽIVOJIN MIŠIĆ
Iz njegove biografije izdvajamo:
” Sa Bugarima je ušao u rat 1885. godine. Mišić je ušao kao komandir valjevskom V pešadijskom puku Drinske divizije, kasnije postavljen za komandanta tog bataljona. Generalštabni pukovnik je postao 1901. Bio je i kraljev ađutant”
” Komandant Drinske divizije. U čin generala unapređen je 20. novembra 1912. kao nagradu zasluženu u Kumanovskoj bici. Na dužnosti pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba nalazio se 1909-12. i 1913-14. “
” Komandovanje I armijom preuzeo je 2. novembra 1914. Zapamćen je po blistavoj pobedi u Kolubarskoj bici. Evropska štampa tada je pisala o srpskom trijumfu i o vojskovođi iz Struganika. Za te zasluge dobio je vojvodsko zvanje. A u znak zahvalnosti „za oslobođenje Valjeva od gnusnog neprijatelja” proglašen je za njegovog počasnog građanina.
” Nije se slagao sa planovima o povlačenju Srpske vojske sa teritorije Kraljevine 1915. Zalagao se za prikupljanje raspoloživih srpskih snaga u Metohiji i prelazak u protivnapad. Međutim ipak se povinovao odluci o povlačenju i svoju armiju poveo na jug. A u septembru nakon bolesti i lečenja u italiji, 1916. ponovo preuzeo komandnu dužnost u I armiji i doprineo oslobađanju Bitolja. Kao načelnik Štaba Vrhovne komande komandovao je u septembru 1918, probojem Solunskog fronta. Njegova odluka o ubrzanom nastupanju Srpske vojske na sever umnogome je ubrzala slom snaga Centralnih sila na Balkanskom poluostrvu. Po završetku rata Mišić je postao načelnik Generalštaba vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ali je zbog teške bolesti bio primoran da u leto 1919. napusti tu dužnost i ode na lečenje u Francuskoj.”
