Javorka i Milivoje Pantić iz Levča u složnom braku žive već 67 godina. Oboje imaju po 85, venčali se maloletni i – nema kajanja
REKOVAC – Sad se više svađamo. Ostarili smo, pa se nabeđujemo: Milivoje pita zašto nešto nisam uradila, ja pitam njega zašto nije on… Sve manje možemo da radimo. Iako smo živeli u bedi, srećni smo od kad smo se venčali i nikada se nismo razdvajali. Danas ljudi sve imaju, a svoj sa svojim ne može da se gleda – ovako Javorka Panić iz Siljevice, koja će uskoro napuniti 85 leta, opisuje brak u kojem je sa svojim vršnjakom Milivojem proživela čak 67 godina.
A i on objašnjava da se nikada, mada je i te kako bilo i teških trenutaka, nije pokajao zbog toga što su se uzeli kada im je bilo samo po sedamnaest godina.
Njegov otac Adam je platio venčanje, a – zato što nisu bili punoletni – morali su i na lekarski pregled, da bi se utvrdilo jesu li sposobni za brak, a traženo je i uverenje iz suda…
– Uprkos svemu, vredelo je biti Javorkin životni saputnik – iskren je deda Milivoje.
Javorka, opet, u šali dodaje kako nije bila mnogo lepa, ali je bila „dopadljiva, govorljiva i mnogo pamtljiva“. Slova je, kaže, naučila tek kada joj je bilo 27 godina – uz sinove Branivoja i Ljubivoja, s obzirom na to da je u školu išla samo šest dana – pa i danas čita, a naizust zna mnogo epskih pesama.
Deda Milivoje dodaje da su na svu muku komunisti uzimali šta su hteli. Ovce, na primer, nisu mogli da ishrane, ali se zato znalo koliko vune moraju da daju…
– Mnogo mi je krivo kad danas mladi kukaju da nemaju ništa, a kontejneri su puni belog hleba i odeće. Ne daj bože da stvarno saznaju šta je nemaština – kaže deda Milivoje, ponosan na dva sina, četiri unuka i tri praunuka, ali i to što su uspeli da naprave novu kuću.
KULUK I DO NJIVE
– Da se nismo lepo slagali, ne znam kako bih podnela muku, bedu i sirotinju. Samo da stignem do njive, trebao mi je čitav sat. Ujutro uprtim drvenu kolevku na leđa, dete u jednoj ruci, a dubak i ručak u drugoj, pa žuri da nahranim dvadesetak radnika. Čini mi se, samo što stignem, moram da se vratim po užinu. Donesem četiri lonca hrane, pa nazad da spremim ručak. Kad i to odnesem, vratim se kući da spremim večeru, nahranim svinjče, kokošku, ovcu, kravu… – veli Javorka.
Z. GLIGORIJEVIĆ Novosti
