Колико зарађују српски полицајци? Некима плата и до 300.000 динара

platapolicijazandarmerija
Други Пишу
октобар 13, 2025

0 коментара

14 мин читања
29

Од када су почели масовни студентски, а касније и општеграђански протести у Србији, полиција је постала веома битан фактор у овом друштвеном процесу који још увек траје. И док су грађани кивни на полицију због бројних случајева полицијске бруталности, а полицајце доживљавају махом као браниоце режима, у јавности се поставља питање за које паре ови људи раде овако незахвалан посао.

Ако је МУП део државног сектора који не спада у профитабилне, што значи да се финансира искључиво из републичког буџета, односно од новца свих грађана, не постоји званичан податак колика је просечна плата у МУП-у, нити податак о томе колико зарађује обичан полицајац или жандарм, а колико, на пример, његов непосредни старешина или неки начелник полицијске управе или командант неке јединице.

Због свега наведеног, редакција Данаса је до ових података дошла преко својих извора у МУП-у, а имена саговорника и оних од којих су добили ове информације неће објављивати, јер ниједан полицајац не сме да даје изјаве за медије без одобрења Министарства.

Како се одређују плате у МУП-у
Плате у МУП-у одређују се на основу више фактора, па су самим тим и врло разнолике.

Најважнији фактор који одлучује о висини плате је степен образовања, затим радно место на које је неко распоређен, као и чин у којем се налази одређени службеник.

У полицији постоје радна места која су систематизацијом предвиђена за три степена стручне спреме: средњу стручну спрему, вишу и високу. Обични полицајци имају средњу стручну спрему, ниже старешине вишу, а официри полиције високу стручну спрему.

Радни стаж је још један од битнијих фактора, јер се на плату додаје и додатак на минули рад, који износи 0,5% основне плате по свакој години радног стажа, што значи да онај службеник који ради, на пример, 30 година, има 15 процената већу плату од некога ко је тек почео да ради на идентичном радном месту.

Основна плата је у пракси углавном већа због разних додатака. Примера ради, сат ноћног рада је виши за 28%, док се сваки прековремени сат плаћа као и сат рада за државни празник, који је увећан за 121% у односу на редован радни сат.

Полиција
Када говоримо о полицији (полиција опште надлежности и саобраћајна полиција), основне плате полицајаца са средњом стручном спремом крећу се у распону од 80.000 до 95.000 динара. Ова разлика постоји због различите дужине радног стажа.

Ову најмању суму зарађују полицајци који су тек почели са радом и који углавном раде као позорници, што их лишава ноћног рада или га имају врло мало. Такође, њихов рад углавном не захтева прековремене сате, па тако практично не добијају никакве додатке, а немају ни додатак за минули рад.

Ипак, откако трају протести, полицајци имају знатно веће плате од саме основице, јер су многи припадници Интервентних јединица полиције (ИЈП).

ИЈП није јединица сталног карактера, већ се за потребе ове јединице ангажују полицајци који раде у станицама.

Једно ангажовање у ИЈП-у плаћа се 3% додатка на основну плату, с тим да то увећање не може на крају месеца бити веће од 20%. Дакле, свеједно је да ли ће полицајац бити ангажован 7 пута или 20 пута — он не може добити већи додатак од 20%.

„Откако су почели протести, имамо и преко 20 ангажовања месечно. Ја сам због тога у својој матичној станици одрадио свега неколико смена од почетка године. Када ми се на крају месеца обрачунају ова ангажовања, ноћни рад и прековремени сати, плата ми достигне између 120 и 130 хиљада динара. Али то је ‘падање с ногу’ — стајање по 12 сати под пуном опремом и шлемом на глави, о сукобима са грађанима да не говорим, и у односу на то колико се нарадимо, тај износ и није бог зна шта“, каже један припадник ИЈП-а.

Они полицајци који раде са вишом стручном спремом у просеку имају око 30 хиљада већу плату од обичних полицајаца. Они у станицама раде као ниже старешине, на местима као што су вођа смене, вођа сектора и ретко као помоћници командира.

Ове ниже старешине такође се ангажују за потребе ИЈП-а и командују мањим формацијама као што су одељења или водови. И за њих важи исто увећање за ангажовања, али пошто имају веће основне плате, и додаци су у апсолутним бројевима већи. Са тим ангажовањима и осталим додацима на ноћни рад и прековремено, њихове плате износе око 160.000, а они који имају дугачак радни стаж могу да зараде и до 180.000 динара.

Када су у питању официри полиције, који поседују факултетско образовање, ситуација је веома „шарена“, а разлике у платама су велике. Најпре зависи који чин неко носи. Између поручника (најнижег официрског чина) и пуковника постоји велика разлика у плати. Међутим, поред чина, њихове зараде у многоме зависе и од функције коју обављају. На пример, командир неке станице који је у чину мајора има мању плату него неко ко је у истом чину, али је на радном месту помоћника начелника полицијске управе.

Плата поручника, који, рецимо, ради као помоћник командира у полицијској станици, износи око 130.000 динара, док командир те исте станице, који има чин мајора, има око 160.000 динара. Као и остали, и они имају додатке на ноћни рад и прековремене сате, али су ти додаци знатно већи у односу на обичне полицајце, јер су проценти увећања исти за све, па тако командир станице може да „добаци“ и до скоро 200.000 динара.

И официри се ангажују за потребе ИЈП-а. Они командују већим формацијама, као што су чете и одреди, па тако они који су припадници ИЈП-а могу да зараде и више од 200.000 динара.

Жандармерија и САЈ
Када је у питању Жандармерија, њени припадници имају веће плате него полицајци, а радна места и чинови су систематизовани исто као у полицији. Додаци су такође процентуално исти.

Просечна плата жандарма са ССС износи између 120.000 и 130.000 динара.

Ниже старешине имају око 170.000 динара, док официри Жандармерије имају и преко 200.000 динара.

Оно што је разлика између полицајаца ангажованих у ИЈП-у и жандарма јесте то што жандарми немају додатак за ангажовања на протестима и јавним скуповима, јер се то сматра њиховим основним послом.

Међутим, Жандармерија контролише Копнену зону безбедности (КЗБ). То им се рачуна као теренски рад и за то им се исплаћују дневнице које износе око 2.500 динара. Смена на терену траје 15 дана, па тако жандарм који је одрадио смену у КЗБ може да рачуна на додатних 37.500 динара. Старешине такође иду на терен, па и њима следује овај додатак.

Сваки одред Жандармерије има у свом саставу и специјалистичке чете, а њихови припадници имају 10 процената већу плату у односу на остале жандарме.

Припадници Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) имају исте плате као и припадници специјалистичких чета Жандармерије, што је у просеку око 145.000 динара за оне са средњом стручном спремом.

Масне плате највиших руководилаца
Највеће плате у МУП-у имају највиши руководиоци организационих јединица, као и високи руководиоци у самој Дирекцији полиције.

Начелник неке полицијске управе у Србији има основну плату од око 230.000 динара. Наравно, на ову суму треба додати разне додатке — на приправност, ноћни рад, прековремене сате итд. — па тај износ може да иде и до скоро 300.000 динара.

Начелник Управе криминалистичке полиције (УКП) има нешто вишу плату од начелника полицијских управа.

Помоћници директора полиције имају основну плату од око 230.000 динара.

Највише плате у МУП-у имају руководиоци који, осим основних функција, обављају и координаторске послове, као и команданти специјалних јединица (Жандармерија, САЈ, Полицијска бригада, ЈЗО…).

Њихове основне плате износе преко 300.000 динара, без бонуса и додатака.

Званично, највишу плату у полицији има директор полиције Драган Васиљевић — око 380.000 динара.

Све већи јаз између оних на извршилачким радним местима и оних на руководећим

Још један извор из МУП-а за Данас каже да се сваким повећањем плата у МУП-у ствара све већи јаз у зарадама између извршилаца и руководилаца.

„Са тим је почело пре неколико година, када су старешинском кадру знатно више повећане плате у односу на обичне полицајце. Старешине су тада добиле повећање од скоро 25%, док су полицајци добили свега 8%. Од тада свако следеће повећање било је линеарно, тако да сада имамо ситуацију да, када се у МУП-у плате повећају за 10%, полицајац добије мање од 10.000 динара, док, рецимо, начелник управе добије 25.000 динара, па се сваким следећим повећањем ствара све већа разлика. Тиме је режим практично купио лојалност руководилаца у полицији“, каже наш извор.

Напомињемо да су подаци о платама у МУП-у добијени на основу информација које су нам доставили поуздани извори у МУП-у и не представљају званичне податке.

Policija je zaustavila protestnu šetnju članova zborova građana i studenata na Voždovcu Foto:FoNet/Marko Dragoslavić

Данас/Нова

Последње