Водећи стручњаци и професионалци у области културе су, као посебно важну меру, дугорочну и преко потребну, издвојили оснивање Фонда за развој културе по угледу на Фонд за науку, пише Нова.рс.
“Овај фонд има за циљ да обезбеђује услове за развој културно-уметничких делатности које укључују креативне индустрије у Републици Србији, неопходан за напредак друштва заснованог на креативности”, наведено је у писму адресираном на кабинет председнице Владе Ане Брнабић.
Потписници писма Милена Драгичевић Шешић, Горан Марковић, Небојша Брадић, Иван Меденица, Гојко Божовић, Зоран Хамовић, Иван Благојевић, Јанко Баљак, Миња Богавац, Дејана Ђедовић изразили су наду да ће у овом тешком тренутку за српску културу започети брзи и продуктивни дијалог између Владе и креативног сектора.
“Током јавне дебате закључили смо да је неопходно дефинисати и сповести мере, како би се санирали проблеми с којима се култура у Србији суочава после пандемије. Решења која предлажемо су у сагласности са интервенцијама и мерама које се спроводе у Европи, а примењена на реалне проблеме креативног сектора у Србији. Све предложене мере можемо да документујемо анализом кључних проблема културне политике у Србији”, наведено је у писму.
Учесници трибине “Култура после вируса” сагледали су актуелне проблеме у различитим секторима и изнели конкретне предлоге за будућност културе у Србији.
Трибину су модерирали Маја Вукадиновић и Драган Јовићевић, путем видео линка укључила се Милена Гарфилд из САД, а учеснике трибине поздравио је председник Српске академије наука и уметности академик Владимир Костић.
Професорка Милена Драгићевић Шешић истакла је да је потпуно ћутање на свим нивоима обележило нашу културну политику, а са друге стране буктање у свету уметничке и културне понуде.
„И то од стране свих актера, и од стране установа у јавном сектору, и од стране независних, непрофитних установа културе и од стране оних који можда највише губе у овој ситуацији, а то је приватни сектор у култури, самостални уметници, мале уметничке и културне агенције и колективи“, истакла је Драгићевић Шешић.
Продуценткиња Милена Гарфилд укључила се видео линком из САД и пренела да је ситуација у Америци “заиста драматична”, да су установе културе затворене, да су међу њима и славна, велика позоришта, као и Бродвеј, а да је из неких од њих најављено да их неће отварати до следеће године.
Пошто у америчким театрима нема ансамбала, указала је она, то значи да су глумци изгубили ангажмане и да су у егзистенцијалној кризи, а да је у другим установама културе било и много отпуштања.
Иван Благојевић, оснивач “Нишвила”, изнео је податак да су, након што је немачка савезна влада одобрила 50 милијарди евра за помоћ сектору културе и креативној индустрији, “берлински ноћни клубови добили више евра него цела српска културна сцена у последњих 10 година”.
Казао је и да ће „Нишвил“ бити одржан у августу, и да је закључак Владе је да је тај месец најбезбеднији.
Позоришни критичар и уметнички директор Иван Меденица напоменуо је да је сада на глобалном плану, што се тиче театарског живота, главно питање како ће позориште уопште бити могуће уз физичку дистанцу.
„Знамо хиљаде облика цензуре у позоришту, али никада нисмо имали то да медицина цензурише уметничку праксу“, рекао је Меденица.
Позоришни редитељ и председник “Креативне Србије” Небојша Брадић навео је да ће позориште током лета на Ташмајдану бити “нека врста парадигме”.
„Ако имате мјузикле, то не може без пљувачке и удараца у стомак, што једноставно не може без контакта. Не можете поставити ‘Ромеа и Јулију’ без контакта. Са друге стране, ниједна осигуравајућа компанија не осигурава од короне, али добро осећање публике и извођача мора да нас води“, рекао је Брадић.
Директорка Народног позоришта у Шапцу Милена Миња Богавац предложила је да се ураде ребаланси буџета у самим позориштима, тако да се новац за представе које се неће играти преусмере на “ад хок програме из којих ћемо моћи да плаћамо хонорарце”.
„Солидарност је у реду, јесмо за то, али немојмо да од школованих људи правимо просјаке. Ми смо правили ад хок минијатуре на ‘Јутјубу’ и пружили смо прилику хонорарцима да зараде. Добро, у свему имамо и подршку локалних самоуправа, али немају је сви“, поручила је она.
Директорка Културног центра “Вук Караџић” у Лозници Дајана Ђедовић констатовала је да нас је “захватио вирус политике”, а да су “последице страшне, поготову када гледате из мале средине”.
Опширније читајте на порталу Нова.рс
