Лазарева субота је посвећена сећању на Лазара из Витиније, којег је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих након што је четири дана провео у гробу. После васкрсења Лазар је био епископ на Кипру, а у IV веку у Јерусалиму овај догађај је установљен као празник, те га многи Срби славе и као Крсну славу. Такође, на овај празник прославља се и обичај Врбица, који је познат и као дечији празник. Тог дана се беру младе врбове гране, тек олистале и освештавају се на служби у цркви, те се деле присутном народу, а затим се на вечерњој служби иде у опход око храма и пева се тропар посвећен празнику Лазарева субота. Деца носе звончиће и плету се венчићи од врбовог прућа, који се после носе кући и стављају поред иконе и кандила. Прослава овог празника датира од IV века, а у литији су по записима учествовали и одрасли и деца носећи гранчице маслина и палми, а у крајевима у којима не расте ово дрвеће носе се гранчице врбе.
Врбица је празник који има и предхришћанских елемената, али и основе у Библији, и у Јеванђељу по Јовану 12, 12-13: „Сутрадан многи из народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим, узеше гране од палми и изиђоше му на сусрет вичући: Осана! Благословен који долази у име Господње, Краљ Израиљев!“ У Србији, пре Другог светског рата, Лазарева субота – Врбица прослављала се и као школска свечаност, када су деца лепо обучена заједно ишла до извора, где су време проводила у игри. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници. В субботу шестую Великого Поста, Лазареву. Тропарь, глас 1: Общее воскресение прежде Твоея страсти уверяя, из мертвых воздвигл еси Лазаря Христе Боже. Темже и мы яко отроцы победы знамения носяще, Тебе победителю смерти вопием: осанна в вышних, благословен Грядый во имя Господне. (Тропар, глас 1: Уверавајући нас пре Твог страдања у опште Васкрсење, из мртвих си подигао Лазара, Христе Боже. Због тога и ми, као деца, носећи знаке победе, Теби, победиоцу смрти, кличемо: Осана на висинама, нека је благословен Онај који долази у име Господње!)
В суботу шестую Великого Поста, Лазареву. Кондак, глас 2: Всех радость Христос, истина, свет, живот, и мира воскресение, сущим на земли явися Своею благостию, и бысть образ воскресения, всем подая Божественное оставление. (Кондак, глас 2: Радост свих, Господ Христос, Истина, Светлост, Живот и Васкрсење света, свима се јавио на Земљи Својом добротом, и постао образ Васкрсења, свима дајући божански опроштај грехова.)
Снежана Недић
