Неки шаљивџија решио је погранични проблем на Дунаву између Србије и Хрватске и од ничије земље створио Либерленд – Слободну земљу.
Либерленд је независна држава која се налази између Србије и Хрватске на западној обали Дунава, на ничијој земљи око које се споримо са суседима.
Како њен творац тврди, мото ове државе је „Живи и пусти друге да живе“, заузима седам метара квадратних, а државно уређење јој је „уставна демократска република“.
Занимљиво је да званични језик ове земље није ни српски нити хрватски, већ чешки, јер је то тако одредио председник Либерленда Вит Једличка.
Држава је основана јуче, у понедељак 13. априла, има своју заставу и грб – ни налик српским оцилима или хрватској шаховници.
Најближи град граници Либерленда у Хрватској је Змајевац, односно Бачки Моноштор у Србији. Ова територија на неким картама је означена и као „Горња Сига“.
Творац државе, горепоменути Вит Једличка каже да је основао државу на овој територији која је на ничијој земљи, те да не угрожава ни Србију нити Хрватску.
Мото државе „Живи и пусти друге да живе“ председник Једличка објашњава једноставо – ради се о земљи потпуне личне и економске слободе њених становника, што је гарантовано Уставом који ограничава утицај политичара на животе народа Либерленда илити Земље слободе.
Како је ово озбиљна држава, она нуди и држављанство. Ипак морају бити испуњени и неки услови. Придошлице морају:
– поштовати друге становнике, њихово мишљење, расу, етничко порекло, религију и другу орјентацију.
– морају апсолутно поштовати приватну својину која је неотуђива
– не смеју имати нацистичку, комунистичку или другу екстремистичку прошлост
– не смеју бити осуђивани.
Захтев за држављанство шаље се електронском поштом, а неопходно је приложити:
– Пратеће писмо у коме се представљате и објашњавате зашто желите да постанете Либерлендријац (може бити приложена и биографија)
– Скенирани документ – пасош или лична карта са зацрњеним поверљивим личним подацима осим имена, презимена, пола, датума рођења, националности и рока трајања документа. Ови подаци биће коришћени за израду ваших нових докумената.
– не би било лоше да приложите и вашу адресу и број телефона на који нове власти могу да вас контактирају.
Административни службеници се извињавају што се комуникација за сада обавља електронски, јер на територији државе још нема услова за отварање канцеларија, односно шалтера.
ОВАКО ЈЕ У ЗБИЉИ
Утврђивање границе Србије са Хрватском, на Дунаву, једно је од питања које оптерећује односе две државе, а спорно је 11.000 хектара земљишта – 10.000 на левој обали у Србији и 1.000 хектара на десној, у Хрватској.
Према хрватском тумачењу, велики делови општине Апатин, готово до самог уласка у град, припадају Хрватској. Србија, међутим, сматра да би граница требало да иде средином Дунава.
Хрватска би питање границе са Србијом, који две државе покушавају да реше већ десет година, могла да постави и као услов преговорима Србије за приступање Европској унији.
Постоји и могућност да спор дође пред међународну арбитражу, а у том случају Србији би, поред законског разграничења из 1945. године, ишао у прилог и принцип разграничења на међународним пловним рекама.
Такав принцип примењује се при разграничењу на Дунаву између Мађарске и Словачке и Србије и Румуније.
(ALO!)
