Немачка планира да подигне границу одласка у пензију са 67 на 73 године, док влада Словеније уводи олакшавајуће мере старијим радницима. Старосна граница за пензије у Србији још увек мирује, али мале пензије приморавају пензионере да раде и након пензионисања.
Немачки савет економских експерата дао је предлог о подизању старосне границе за улазак у пензију са 67 на 73 године.
Као главни разлози за увођење ове мере наводи се пад наталитета и мањак радне снаге. Наводно, тренутно сваког пензионера у Немачкој издржава мање од три радника, што систем социјалног осигурања не би могао да издржи.
По овом предлогу, граница би постепено расла, те би достигла 69 година до 2030. године, 71 до 2035. године и 73 до 2041. године.
Овакве мере нису изненађујуће, с обзиром на изјаву немачког канцелара Фридриха Мерца, у којој наводи да систем социјалне помоћи какав Немачка тренутно има „више не може бити финансиран оним што (Немачка) финансијски може да приушти“.
Но, Немачка не би била прва земља Европске уније која би предузела овакве кораке. Дански парламент је пре само неколико месеци дигао своје границе за одлазак у пензију са 67 на 70 година, што је довело до тога да Данска буде једина земља Европске уније у којој је граница за одлазак у пензију изнад 67 година.
У Француској, додуше, најава овакве политике изазвала је бурну реакцију шире јавности. У јуну ове године процурели су документи у којима једно саветодавно тело предлаже повећање старосне границе за одлазак у пензију са 64 на 66 година. Жан-Лик Меланшон, вођа левичарске партије Ла Франце Инсоумисе, овакву политику назвао је „објавом рата народу Француске“, док је, само две године раније, слична одлука довела до масовних протеста на улицама Француске.
„Сигурно је да у ЕУ постоји проблем рецесије и да привредне активности не иду динамиком којом су владе испланирале, те су сада кренуле мере штедње и рестрикције. У нашој земљи није ништа боља ситуација, тако да ће ово сигурно изазвати ланчану реакцију, не само унутар ЕУ, већ и код нас.“ изјавио је за Данас Зоран Михајловић, председник Савеза Самосталних Синдиката Србије.
У Србији је старосна граница и даље 65 година за мушкарце, док је за жене тренутно 63 године и 8 месеци са двомесечним растом на годишњем нивоу, те се очекује да ће од 2032. године и жене одлазити у пензију са 65 година. Узимајући у виду демографаску слику Србије, чија популација ће наставити да стари, не би било изненађујуће да и српски радници некада у будућности касније иду у пензију.
„Чињеница је да се данас ангажују пензионери у многим пословима, највише из војске и полиције, који млађи одлазе у пензију. Сиротиња иде у наднице само да би могла да преживи“ наводи за Данас председник синдиката пензионера Србије „Независност“, Милош Грабунџија.
Још једна од земаља која је донела одлуку о каснијем одласку у пензију је Словенија, чија је граница до сада била 65 година, што ће постепено расти на 67 од 2028. до 2032. године. Међутим, уз ове промене, словеначка влада је усвојила и нове мере олакшања старијим радницима.
Такозвана мера „80-90-100“ у Словенији ступа на снагу 1. јануара 2026. године. У склопу ње ће радници старији од 58 година, или они који имају 35 година радног стажа, уз договор са послодавцем моћи да раде 80 одсто радног времена за 90 одсто плате, док се пензијско и инвалидско осигурање рачуна као да је уплаћено у потпуности.
Потпредседник владе Словеније и министар рада Лука Месец такође наводи да ће, уколико се овај начин постепеног преласка у пензију покаже као успешан, у фокусу његове политике свакако бити генерално смањивање радног времена.
Грабунџија тврди да је његов синдикат више пута властима предлагао решења, али да „немају довољно слуха“.
„Они не сагледавају проблем пензија са свих аспеката, односно да то заиста буде фонд који има за циљ да исплаћује пензије редовно са приходима од доприноса пензијских осигурања. Проблем се јавља у томе што је ово руководство претворило фонд у политички проточни бојлер Владе Србије“, каже Грабунџија и додаје да он и синдикат који заступа сматрају да не треба дизати границу одласка у пензију и тврди да „људски организам не може биолошки да поднесе тако нешто“.
Foto: Shutterstock/lunopark
Младен Васић Данас
