Nemačka planira da podigne granicu odlaska u penziju sa 67 na 73 godine, dok vlada Slovenije uvodi olakšavajuće mere starijim radnicima. Starosna granica za penzije u Srbiji još uvek miruje, ali male penzije primoravaju penzionere da rade i nakon penzionisanja.
Nemački savet ekonomskih eksperata dao je predlog o podizanju starosne granice za ulazak u penziju sa 67 na 73 godine.
Kao glavni razlozi za uvođenje ove mere navodi se pad nataliteta i manjak radne snage. Navodno, trenutno svakog penzionera u Nemačkoj izdržava manje od tri radnika, što sistem socijalnog osiguranja ne bi mogao da izdrži.
Po ovom predlogu, granica bi postepeno rasla, te bi dostigla 69 godina do 2030. godine, 71 do 2035. godine i 73 do 2041. godine.
Ovakve mere nisu iznenađujuće, s obzirom na izjavu nemačkog kancelara Fridriha Merca, u kojoj navodi da sistem socijalne pomoći kakav Nemačka trenutno ima „više ne može biti finansiran onim što (Nemačka) finansijski može da priušti“.
No, Nemačka ne bi bila prva zemlja Evropske unije koja bi preduzela ovakve korake. Danski parlament je pre samo nekoliko meseci digao svoje granice za odlazak u penziju sa 67 na 70 godina, što je dovelo do toga da Danska bude jedina zemlja Evropske unije u kojoj je granica za odlazak u penziju iznad 67 godina.
U Francuskoj, doduše, najava ovakve politike izazvala je burnu reakciju šire javnosti. U junu ove godine procureli su dokumenti u kojima jedno savetodavno telo predlaže povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 64 na 66 godina. Žan-Lik Melanšon, vođa levičarske partije La France Insoumise, ovakvu politiku nazvao je „objavom rata narodu Francuske“, dok je, samo dve godine ranije, slična odluka dovela do masovnih protesta na ulicama Francuske.
„Sigurno je da u EU postoji problem recesije i da privredne aktivnosti ne idu dinamikom kojom su vlade isplanirale, te su sada krenule mere štednje i restrikcije. U našoj zemlji nije ništa bolja situacija, tako da će ovo sigurno izazvati lančanu reakciju, ne samo unutar EU, već i kod nas.“ izjavio je za Danas Zoran Mihajlović, predsednik Saveza Samostalnih Sindikata Srbije.
U Srbiji je starosna granica i dalje 65 godina za muškarce, dok je za žene trenutno 63 godine i 8 meseci sa dvomesečnim rastom na godišnjem nivou, te se očekuje da će od 2032. godine i žene odlaziti u penziju sa 65 godina. Uzimajući u vidu demografasku sliku Srbije, čija populacija će nastaviti da stari, ne bi bilo iznenađujuće da i srpski radnici nekada u budućnosti kasnije idu u penziju.
„Činjenica je da se danas angažuju penzioneri u mnogim poslovima, najviše iz vojske i policije, koji mlađi odlaze u penziju. Sirotinja ide u nadnice samo da bi mogla da preživi“ navodi za Danas predsednik sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“, Miloš Grabundžija.
Još jedna od zemalja koja je donela odluku o kasnijem odlasku u penziju je Slovenija, čija je granica do sada bila 65 godina, što će postepeno rasti na 67 od 2028. do 2032. godine. Međutim, uz ove promene, slovenačka vlada je usvojila i nove mere olakšanja starijim radnicima.
Takozvana mera „80-90-100“ u Sloveniji stupa na snagu 1. januara 2026. godine. U sklopu nje će radnici stariji od 58 godina, ili oni koji imaju 35 godina radnog staža, uz dogovor sa poslodavcem moći da rade 80 odsto radnog vremena za 90 odsto plate, dok se penzijsko i invalidsko osiguranje računa kao da je uplaćeno u potpunosti.
Potpredsednik vlade Slovenije i ministar rada Luka Mesec takođe navodi da će, ukoliko se ovaj način postepenog prelaska u penziju pokaže kao uspešan, u fokusu njegove politike svakako biti generalno smanjivanje radnog vremena.
Grabundžija tvrdi da je njegov sindikat više puta vlastima predlagao rešenja, ali da „nemaju dovoljno sluha“.
„Oni ne sagledavaju problem penzija sa svih aspekata, odnosno da to zaista bude fond koji ima za cilj da isplaćuje penzije redovno sa prihodima od doprinosa penzijskih osiguranja. Problem se javlja u tome što je ovo rukovodstvo pretvorilo fond u politički protočni bojler Vlade Srbije“, kaže Grabundžija i dodaje da on i sindikat koji zastupa smatraju da ne treba dizati granicu odlaska u penziju i tvrdi da „ljudski organizam ne može biološki da podnese tako nešto“.
Foto: Shutterstock/lunopark
Mladen Vasić Danas
