Тог 11. јуна 2001. новинар из Јагодине Милан Пантић кренуо је у продавницу да купи хлеб и млеко. Пресретнут је у улазу зграде у којој је живео и металном шипком изударан по глави.
Прошле су 22 године, а убиство дописника Вечерњих новости није добило судски епилог.
Од почетка је било јасно да се мотиви за убиство крију у Пантићевим новинарским текстовима о приватизацијама у Поморављу. Данас знамо да га је живота коштало оно што је писао и што би тек писао о приватизацији Цементаре Нови Поповац у Параћину. Верује се како иза злочина стоји организована криминална група у којој су и поједини политичари.
Маја Север: Новинари су сметња и мета
„Покојни колега Патнић писао је о корупцији и злоупотребама у полицији и тамошњим моћницима. Убијен је на прагу обитељског дома и његови ближњи до данас нису дочекали правду. Осим патње коју они пролазе и суосјећам с њима, ово је порука цијелом друштву и свим новинарима – не, нисте сигурни и починитељи неће одговарати због злочина“, каже за Цензоловку Маја Север председница Европске федерације новинара (ЕФЈ).
Она указује управо на проблем који, како каже, дубоко погађа друштво – изостанак политичке воље да се осигура сигуран оквир за рад, за живот.
„Каква се порука шаље новинарима и јавности када више од двадесет година није расвијетљено убојство једног човјека, једног новинара и нитко за тај злочин није одговарао? На тај се начин само потврђује да држава нема снаге нити воље, политичке воље, да се ухвати укоштац с питањем сигурности, слободе и да се ухвати укоштац с проблемом спреге криминала и тадашње власти.“
Саговорницу Цензоловке у таквој атмосфери не изненађује игнорисање чињенице да ниједан тежи злочин над новинарима није решен, „јер новинари су само сметња и само мета“.
„Увијек је негдје некако нетко близак структурама повезан са неким од ових случајева. Новинари су свугдје и већини политичара они који им ремете миран сан – јер то је наш посао – али у већини земаља чак и политичари су свјесни да је новинарство важан ступ сваке демокрације и обрана слободе сваког појединца. Но, многи ваши политичари не желе прихватити ту чињеницу него сами нападају новинаре, вријеђају их и стављају мету на њихова леђа“, оценила је председница ЕФЈ.
Одговор на питање колико смо заправо близу, а колико далеко од подизања оптужнице против конкретних починилаца је сложен.
Матић: Надам се да предмет није у ТОК-у само формално
„Подизање оптужнице у директној је вези с одлуком Тужилаштва за организовани криминал, односно да ли ће преузети случај и урадити све што је неопходно да би истрага била ефикасна. Изузетно је важно да се кроз истрагу учини све што је могуће да се дође до подизања оптужнице“, каже за Цензоловку Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара.
У овом моменту, списи су у Београду. Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) саопштило је да „разматра списе обимне документације“ Пантићевог убиства и то „ради оцене основа за заснивање надлежности“. Не постоји временско ограничење да донесу одлуку.
Пре тога предмет је годинама био у Вишем тужилаштву у Јагодини. Домаћа и међународна удружења инсистирали су да се Специјално тужилаштво укључи у истрагу.
Шта се тачно променило у међувремену што је „убедило“ тужилаштво у Београду да реагује – нови докази, другачија интерпретација старих, притисак јавности?
„Не могу да дефинишем који је разлог у питању. Не бих волео да се испостави да је то само про форме, да би се реаговало на велико присуство у јавности свих случајева убијених новинара, као и снажне активности против некажњивости насиља над новинарима“, истиче Матић.
Комисија за истраживање убистава новинара је, како каже, ТОК-у указала на аргументе због којих је неопходно да преузме случај. ТОК је упознат и с постојањем додатног доказног материјала и сведока који је као посредник учествовао у коруптивним радњама.
„Убедљиво је аргументовано да је, како би се направио нови искорак у истрази, неопходно отворити случај корупције у приватизацији Цементаре Нови Поповац за коју је везан мотив за убиство колеге Пантића“, сматра Матић.
„Такође, предочена су сазнања да је истрага ове приватизације стопирана 2010. године, без икаквог образложења. Чак и када смо означили ову приватизацију као мотив за убиство, ТОК је први пут одбио да преузме случај. Ово сада је практично други пут да су узели предмет у разматрање.“
Зорић: Новинари су понижени и уплашени
Европска федерација новинара (ЕФЈ) пружила је подршку Србији у окончању некажњивости злочина и таргетирања новинара у Србији.
У заједничкој изјави новинарских удружења позива се српско правосуђе да спроведе брзе, непристрасне, темељне и ефикасне истраге у свим случајевима убистава, напада, узнемиравања и застрашивања новинара.
На конференцији „Стоп некажњивости!“ новинарка Јелена Зорић испричала је како неактивност државних органа у случају Пантићевог убиства новинаре чини – уплашеним и пониженим.
„Језиво је сазнање да дуже од две деценије не може да се реши убиство новинара Милана Пантића. То нас све чини уплашенима, али неактивност истражних органа чини нас пониженима“, рекла је новинарка Времена и Балканске истраживачке мреже (БИРН).
Расветљавање убистава новинара на више је начина важно практично било где у свету. У Србији поготово – као земљи која има документовану историју насиља над новинарима у чијој организацији је учествовао сам државни врх.
Случај убиства Славко Ћурувија из 1999. Године на путу је да коначно добије судски епилог. После 24 године и два поновљена суђења, предмет је пред Апелационим судом у Београду.
С друге стране, нисмо се приближили истини о смрти репортерке магазина Дуга Даде Вујасиновић. Не знамо ни ко је поставио бомбу на прозор новинара Времена Дејана Анастасијевића…
Много више трагова него у случају Даде Вујасиновић
У случају убиства Милана Пантића било је много више трагова него, на пример, у случају Даде Вујасиновић јер је, како каже Веран Матић, од самог дана убиства „вођена каква-таква истрага“.
„У случају Даде Вујасиновић, после увиђаја истог је дана констатовано да је у питању самоубиство. И онда је 13 година протекло без икакве истраге. Тужилаштво није предузимало никакве озбиљне истражне радње. Када је основана Комисија, могли смо само да прикупимо оно што је сачувано и затражимо супер-вештачење независне европске институције“, објашњава Матић.
Случај покушаја убиства Дејана Анастасијевића је отворен, међутим, већ дуго се ништа конкретно не догађа.
Матић тражи формирање посебног одељења у МУП-у за нерешене случајеве
„Нема никаквих радњи, чак ни оних које би на професионалан начин испитале све чињенице и доказе до којих је самосталном истрагом Дејан дошао и објавио у Времену“, каже Матић.
„Мислим да је важно формирање одељења у МУП-у које би наставило да се бави нерешеним случајевима и које би реаговало на нападе на новинаре. То би помогло да истраге и кажњавање буду ефикаснији.“
„Да је раније постојало такво одељење и да га је водио, на пример, полицијски инспектор Драган Кецман – кључни полицајац у расветљавању убиства Славка Ћурувије – не би дошло да паљења куће новинара Милана Јовановића“, сматра Матић. По његовом мишљењу, такво одељење би реаговало заједно с локалном полицијом и месец дана раније када је претучен уредник портала Жиг инфо Жељко Маторчевић.
„Тај случај никада није разрешен, јер је у нападе на Жиг инфо учествовао врх локалне власти и представник локалне полиције. Да смо у истрази имали некога из специјализованог одељења из централе полиције, што је предуслов за решавање случаја напада на Маторчевића, решавање тог случаја било би превенција за даље акције, па и за паљење куће Милана Јовановића. Пошто нема те ефикасности имамо и толико развучено суђење, секундарне виктимизације жртава, перманетну изложеност претњама… И још немамо достигнуту правду“, закључује саговорник Цензоловке.
