“Моја кћерка је кренула у први разред и одмах смо се суочили са тежином ранца који сваки дан носи. Пре неки дан приметила сам на њеном десном рамену веће црвенило – модрицу. Била сам у неверици, али смо на крају схватили да је то траг од ранца који је превише тежак и који је нажуљао” пожалила се Катарина из Београда у писму порталу Нова.рс.
Модрица, како додаје мајка, не изгледа драматично и девојчицу не боли, али је родитеље натерала да се замисле о утицају те превелике тежине на мала леђа њиховог детета.
Торба њене кћерке је, када је ставила све неопходно за један дан у школи, била тешка пет килограма.
“Тако је скоро сваког дана. Толико се прича о кривој кичми код деце, а слабо се помињу школске торбе” истиче Катарина и подсећа да како се иде ка вишим разредима да су торбе све теже.
Физијатри упозоравају да дозвољена тежина коју дете сме да носи 5 до 10, а највише 15 одсто његове телесне тежне.
Дете које има 20 килограма, према тој рачуници, не би смело да носи торбу тежу од два, евентуално три килограма.
Родитељима се саветује да воде рачуна о величини и тежини прибора, да деци купују свеске без дебелих корица, а да у перницама буде што мање оловака и фломастера.
Важно је да родитељи повремено измере ранац и уколико прелази дозвољену тежину, провере да ли су баш све ствари које дете има у торби неопходне.
Осим тежине школске торбе, пажњу треба посветити и њеном облику и величини.
“Да би се смањило оптерећење и бол у леђима, врх торбе треба да се налази неколико центиметара испод врха лопатица, а њен доњи део неколико центиметара изнад струка”, савет је лекара Градског завода за јавно здравље Београда.
Педијатар Дејан Јонев упозорава да је важно да деца не носе ранац предуго и саветују родитељима који воде децу у школу да им помогну у ношењу торбе.
“Носити ранац само на путу од куће до школе деци неће штетити, али је важно да ранац не носе предуго, док се играју, скачу” каже Јонев.
Страдају стопала и кичма детета
Систематски прегледи деце у школама током 2018. године, према подацима Градског завода за јавно здравље Београда, показали су да су код деце најчешћи деформитети стопала, лоше телесно држање, деформитети кичменог стуба и деформитети грудног коша.
Сваки пети ученик има деформитет стопа, док више од 15 одсто шкоске деце има лоше држање тела. Ови деформитети су чешћи код основаца док се са узрастом детета повећава учесталост поремећаја кичменог стуба, међу којима су најучесталији кифоза или погрбљеност леђа и сколиоза, односно кривљење кичме на леву или десну страну у облику слова “Ц” или на обе стране у облику слова “С”.
Јелена Булајић Нова
