Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trpeza hleba nebeskoga, kivot svetinje Božije, drvo najslađega ploda, slava roda ljudskoga, pohvala roda ženskoga, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane. Joakim, koji beše roda carskoga iz plemena Davidova, i Ana, od roda arhijereja plemena Aronova, dočekaše starost bez dece i zato behu postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom, i moliše se Bogu sa suzama da ih obraduje u starosti njihovoj darivanjem deteta, kao što je nekada Bog obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka. Bog je uslišio molitve pravednicima Joakimu i Ani, kojima je posvećen dan u kalendaru 9./22. septembar, i darovao im je ćerku, a i Bogomajku, koja će roditi Spasitelja roda ljudskoga. Ana rodi ćerku u Nazaretu i dade joj ime Marija, koje znači visoka i gospodareća, i sa Joakimom se zavetovaše da će ćerku posvetiti na služenje Bogu. Kada je Marija imala tri godine odvedoše je u hram Jerusalimski i sveštenik Zaharije, otac Svetog Jovana Krstitelja, primio je Mariju u hram. Nakon 11 godina Marijinog služenja u hramu sveštenici su joj rekli da po zakonu ona tu više ne može biti, jer je napunila 15 godina i da treba da se uda, ali je Marija rekla da ne želi da se uda i da ima muža, tako da su je dali na čuvanje Josifu iz Nazareta, iz plemena Davidova, gde je živela sa Josifovim sestrama i čitala svete knjige, dok joj se se nije javio arhangel Gavrilo i projavio joj da će ona roditi sina Božijeg, Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista, kao što je i piše u knjizi proroka Isajije (Is.7, 14): „Zato će vam znak sam Gospod dati: Gle, devica će zatrudneti i rodiće sina i daće mu ime Emanuilo.“ Mala Gospojina je veliki praznik i u narodu vrlo poštovan, a poznat je i po tome da od toga datuma počinju jesenje svadbe, dok se završava branje lekovitih trava, jer, po narodnom vredovanju, najviše lekovitih svojstava imaju biljke ubrane između Velike i Male Gospojine. Na Malu Gospojinu počinju se sa oranjem i setvom ozimih useva, a stavlja se i nasad kokoškama, jer se veruje da jaja iz perioda od Velike do Male Gospojine mogu celu godinu ostati sveža i pilići koji se izlegu u ove dane biće dobre koke nosilje.
Mnoge porodice proslavljaju Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu, a u mnogim mestima se održavaju sabori, zavetine, proslave, molitve i litije. U Šumadiji se Mala Gospojina smatra velikim praznikom i slavom, i smatra se danom kada je dobro da se mladi vere i venčavaju. Najveći vašari za Malu Gospojinu održavaju se u Šapcu i Negotinu, koji se neprekidno održava već 150 godina. Pouke Svetog vladike Nikolaja Velimirovića: „O Presveta Devo Bogorodice, pomozi i nama da slično Tebi budemo pokorni volji Božijoj, Sinu Tvome i Gospodu kroz Tebe slava i hvala vavek. Amin.“ Troparь Roždestva Bogorodicы, glas 4.: Roždestvo Tvoe Bogorodice Devo, radostь vozvesti vseй vselenneй: iz Tebe bo vozsiя solnce pravdы Hristos Bog naš, i razrušiv klяtvu, dade blagoslovenie, i uprazdniv smertь, darova nam život večnый. (Tropar, glas 4: Tvoje rođenje, Bogorodice Djevo, objavi radost celoj Vaseljeni, jer iz tebe zasija Sunce pravde, Hristos Bog naš, koji razrušivši praroditeljsku kletvu dade blagoslov, a uništivši smrt, darova nam Život večni.)
Kondak Roždestva Bogorodicы, glas 4.: Ioakim i Anna ponošeniя bezčadstva, i Adam i Eva ot tli smertnыя svobodistasя Prečistaя, vo svяtem roždestve Tvoem. To prazdnuюt i lюdie Tvoi, vinы pregrešeniй izbavlьšesя, vnegda zvati Ti: neplodы raždaet Bogorodicu, i pitatelьnicu žizni našeя. (Kondak, glas 4: Tvojim rođenjem prečista, oslobodiše se Joakim i Ana sramote zbog nemanja dece, a Adam i Eva od sramote propadljivosti, i narod tvoj, izbavivši se uzroka greha, kliče ti: Nerotkinja rađa Bogorodicu i čuvarku našeg života.)
Snežana Nedić
