– Niko se ne bavi se problemima „malih“ ljudi, nego su svi u nekim irealnim stvarnostima i politikama. Daj, bre, da vidimo kako se i od čega ovde živi, kažu dva Dušana iliti Marka žvaka za Espreso
Marka žvaka, Dušan i Dušan, Ciklotron. Pod bilo kojim imenom da ih znate, svakako da dobro pamtite njihove emisije kojima su vas nasmejali ili, pak, štrecnuli i naterali da se osvrnete oko sebe.
Nekada smo ih gledali na televiziji, a već izvesno vreme uspešno plove virtuelnim prostorom interneta sakupljajući lajkove i šerove. Bez obzira na „promenu adrese“, njihov domen interesovanja su ostao je isti – problemi ljudi sa margine, pojave o kojima se malo govori, neobični likovi iz susedstva.
O tome kako biraju teme, šta ih nervira, da li ih političari shvataju ozbiljno ili ne, govorili su u intervjuu za Espreso.
Znate se već decenijama. Kumovi ste, družite se i privatno i poslovno. Je l’ se niste već zasitili jedan drugog?
Dušan Šaponja: Mi to samo u medijima funkcionišemo. Inače, kad se ne snima, onda je to „na krv i nož“. On je „grobar“, ja sam „cigan“ i, jednostavno, ne možemo. (smeh)
Dušan Čavić: Dosta se često čujemo. Ja ga zovem na kuću, ispričam se sa njegovom ženom i onda ona kaže „evo, daću ti ga“ jer zna ona da zovem da bi nešto sa njim dogovarao. I to često bude ono, kao, „šta misliš da nam ono bude bela strana…važi, ćao“. Zapravo, van posla se i slabije viđamo otkako više radimo. Ne valja nam to što nam je posao takav da nemamo radno vreme, da odemo na njega, radimo, pa idemo kući i nemaš više veze sa poslom.
Dušan Šaponja: Ali, opet, to što radimo je nešto što volimo i onda mu to dođe kao neki rokenrol bend, pa traje i traje. Zna se ko kako reaguje i šta koga smara, ali, jednostavno, teramo to.
Kažete da to što nemate radno vreme je „nezgodno“, a, opet, za nekog ko radi od 9 do 5 se čini da je to idealno – sami birate teme i vreme, putujete…
Dušan Čavić: Nije to baš tako. Evo, mojoj ženi je teško. Kaže „stalno si za kompjuterom!“. Onda ja njoj pokažem sve te mejlove, pa šta tu piše…
Dušan Šaponja: Menja se to radno vreme i u drugim firmama, gde je, zvanično od 9 do 5, ali ljudi su vezani za mejl, komp i ti stalno nešto odgovaraš, pišeš… Jeste, i mi se poželimo nekad da znamo da, na primer, „posle 5 sam slobodan“, ali jednostavno to ne možeš.
Dušan Čavić: Ali, jeste bogatstvo da, čime god da se baviš u životu, radiš ono što ti hoćeš. Da ti neko ne nameće. Mi uglavnom imamo tu sreću.
Kako odlučujete kojim ćete temama da se bavite. Vidim da vam ljudi preko Tvitera i drugih kanala komunikacije predlažu, ali šta je presudno da se odlučite za nešto?
Dušan Šaponja: Oduvek smo se vodili idejom da snimamo ono što bismo mi gledali. Ljudi, valjda, već prepoznaju te teme oko sebe, pa pomisle „daj da pišem Dušanima, ovo bi bilo super da oni snime“. I trudimo se da obrađujemo teme onakve kakve one jesu, bez nekog ulepšavanja. Da to bude realan život koji nas okružuje, realni problemi, da nema nekog mešetarenja.
Dušan Čavić: Sami imamo sklonosti ka „bolesnim“ stvarima, a i ljudi koji, valjda, imaju iste sklonosti nam se javljaju.
Dušan Šaponja: Kad kažemo „bolesni“, mislimo, pre svega, i na neke ljude i pojave sa margine. Nešto što nije „mejnstrim“ i što nije na radaru ostalim ljudima koji snimaju razne pojave.
Dušan Čavić: Imamo čak i neku ekipu koja nas „filuje“ predlozima. Kažu „idite i snimite to, to će da ima 100.000 pregleda!“. Mi nemamo talenat da to prepoznamo, ali poslušamo.
Dušan Šaponja: A često snimamo i pojave koje nas lično nerviraju.
Video sam da vam je jedno od merila „nepravda prema malom čoveku“.
Dušan Čavić: Jeste, a za to nigde nema prostora. Malog čoveka niko ne jebe ni tri posto u ovoj zemlji i ne bavi se njegovim problemima, nego su svi u nekim irealnim stvarnostima ili politikama. Daj, bre, da vidimo kako ljudi i od čega ovde žive.
Dušan Šaponja: Volimo, na primer, da odemo na buvljak, da snimamo penzionere, Rome… Imamo te neke svoje omiljene.
Zašto u poslednje vreme sve više biraju ozbiljne teme, kako ih političari doživljavaju, kao i kakvog genijalnog pronalazača treba usko da snimaju pogledajte u integralnoj verziji intervjua sa dva Dušana iz Marke žvake.
Z. Ninkov Espreso
