On je podsetio da je pre nekoliko dana bio kraj javnog uvida u planirana rešenja za novi metro, ali se nada da još uvek ima „prostora“ da gradski planeri uvaže mišljenje struke i opšte javnosti koji su bili „uskraćeni“ kod odlučivanja.
Prema njegovim rečima, zakonska je obaveza da se građani konsultuju kod investicionog dela gradskog i opštinskog budžeta, pa tako i da utiču u izboru linija metroa koje mora struka jasno da definiše.
Jovanović je istakao da je generalni plan metroa iz 2012. godine po prvi put tako „dramatično izmenjen u istoriji planiranja metroa“ i upitao „zašto se ne znaju imena domaćih stručnjaka koji su učestvovali u projektovanju“.
„Cena po ranijem projektu je bila oko 2,2 milijarde evra a sad je narasla dva i po puta, mada se ne vidi kvalitativni i tehnički iskorak“, naglasio je Jovanović.
Nekadašnji direktor Sektora za saobraćaj Urbanističkog zavoda Dušan Milanović je ukazao da se koridori po predlogu Generalnog urbanističkog plana (GUP) i sadašnja rešenja uveliko razlikuju.
On je objasio da „gustina korisnika“, na jednomo području, koja se uzima kod planiranja trasa, obuhvata stanovnike, potrebe zaposlenih i učenika i ocenio da predložena rešenja zaobilaze najveću gustinu dok raniji planom linija prolazi „njenim centralnim delom“.
Kao primer je naveo da koridor GUP obuhvata 37 obrazovnih ustanova, od toga 19 fakulteta i 18 srednjih škola a predloženo rešenje ukupno 18, od čega svega četiri fakulteta.
„Metroom treba povezati saobraćajna čvorišta, prigradski, međugradski i međunarodni saobraćajem“, rekao je Milanović, navodeći da on to ne vidi u predloženim rešenjima, ali im je „konstanta prolazak kroz Beograd na vodi“.
