Министарство културе је 1. новембра издало саопштење „поводом тобожње бриге за Београдски сајам и вишедневне кампање коју воде опозициони актери.“ Дан када је Министарство културе издало саопштење је уједно био и крај рока за подношење примедби на противзаконити урбанистички пројекат за Београдски сајам којим је планирано укидање заштите споменика културе Хале 1 Београдског сајма кроз смањење површине заштићених парцела.
Подсећамо да ће се уколико се овај урбанистички пројекат усвоји створити услови за рушење Београдског сајма због проширења Београда на води и да ће уследити измештање Београдског сајма у Сурчин у оквиру пројекта Еxпо 2027.
У саопштењу Министарства културе је наведено да је “тренутни статус комплекса Београдског сајма одредила почетком 2009. године Влада Републике Србије председника Мирка Цветковића.” Подсећамо да је Одлуком Владе РС објављене 20. јануара 2009. године (“Сл. гласник РС” бр. 04/2009) цео комплекс Београдског сајма био проглашен за споменик културе. Ова одлука је била на снази само 1 дан да би већ 22. јануара 2009. ова одлука била укинута другом Одлуком Владе РС (“Сл. гласник РС” бр. 05/2009). Два месеца након скидања заштите целог комплекса Београдског сајма је 6. марта 2009. објављена трећа Одлука Владе РС којом је стављена само Хала 1 Београдског сајма под заштиту и проглашена за споменик културе (“Сл. галсник РС” бр. 16/2009).
Чињеница коју је Министарство културе изоставило из саопштења је да тренутни статус комплекса Београдског сајма није одредила Влада РС председника Мирка Цветковића већ Ивица Дачић који је потписао све три одлуке у својству тадашњег Првог подпредседника Владе РС. Дакле, сва питања везана за скидање заштите са целог комплекса Београдског сајма треба упутити истакнутом функционеру коалиционог партнера владајуће странке Ивици Дачићу као главном одговорном за тренутни статус угроженог споменика културе Београдског сајма.
Даље се у саопштењу наводи да је у Информацији о приватизацији привредног друштва ДП „Београдски сајам“ из децембра 2008. наведено да „треба узети у обзир да би утврђивање објеката Београдског сајма као културно добро могло имати негативан утицај на интерес потенцијалних инвеститора.“ Позивање Министарства културе на документ који је претходио доношењу Одлуке о проглашењу целог комплекса Београдског сајма за споменик културе је депласирано јер овај документ очигледно није спречио доношење те одлуке. Закључак који се намеће из овог цитата, али и целог саопштења је да Министарство културе подржава подређивање јавног интереса приватном као и ширење Београда на води на рачун Београдског сајма.
Пошто је посао Министарства културе да штити споменике културе, а не да оправдава њихово уништавање апелујемо и захтевамо од Министарства културе да предузме све потребне кораке за хитно враћање заштите целом комплексу Београдског сајма. Такође позивамо Министарство културе да објави документа на која се позива у свом саопштењу као и целокупну документацију коју поседује везано за Београдски сајам. Сматрамо да би ово био конструктиван приступ решавања проблема и да Министарство културе уместо покушаја контроле наратива и наметања мишљења треба да благовремено и у потпусности информише грађане који су више него способни да сами доносе закључке и суд о томе ко је одговоран.
Иако је саопштење Министарства културе формално упућено неким неодређеним опозиционим актерима који “ламентирају над судбином Београдског сајма” овим је Министарство културе послало јасну поруку свим грађанима да нема намеру ништа да предузме да спречи рушење Београдског сајма. Код грађана не постоји “тобожња брига за Београдски сајам” већ основана и врло реална бојазан да ће културно добро од изузетног значаја које припада свима нама бити трајно уништено због незаконитог проширења Београда на води. Зато се грађани и противе усвајању овог противзаконитог урбанистичког пројекта. Можда је Министарство културе у свом саопштењу погрешило број али је добило онога кога је тражило.
