Ministarstvo kulture je 1. novembra izdalo saopštenje „povodom tobožnje brige za Beogradski sajam i višednevne kampanje koju vode opozicioni akteri.“ Dan kada je Ministarstvo kulture izdalo saopštenje je ujedno bio i kraj roka za podnošenje primedbi na protivzakoniti urbanistički projekat za Beogradski sajam kojim je planirano ukidanje zaštite spomenika kulture Hale 1 Beogradskog sajma kroz smanjenje površine zaštićenih parcela.
Podsećamo da će se ukoliko se ovaj urbanistički projekat usvoji stvoriti uslovi za rušenje Beogradskog sajma zbog proširenja Beograda na vodi i da će uslediti izmeštanje Beogradskog sajma u Surčin u okviru projekta Expo 2027.
U saopštenju Ministarstva kulture je navedeno da je “trenutni status kompleksa Beogradskog sajma odredila početkom 2009. godine Vlada Republike Srbije predsednika Mirka Cvetkovića.” Podsećamo da je Odlukom Vlade RS objavljene 20. januara 2009. godine (“Sl. glasnik RS” br. 04/2009) ceo kompleks Beogradskog sajma bio proglašen za spomenik kulture. Ova odluka je bila na snazi samo 1 dan da bi već 22. januara 2009. ova odluka bila ukinuta drugom Odlukom Vlade RS (“Sl. glasnik RS” br. 05/2009). Dva meseca nakon skidanja zaštite celog kompleksa Beogradskog sajma je 6. marta 2009. objavljena treća Odluka Vlade RS kojom je stavljena samo Hala 1 Beogradskog sajma pod zaštitu i proglašena za spomenik kulture (“Sl. galsnik RS” br. 16/2009).
Činjenica koju je Ministarstvo kulture izostavilo iz saopštenja je da trenutni status kompleksa Beogradskog sajma nije odredila Vlada RS predsednika Mirka Cvetkovića već Ivica Dačić koji je potpisao sve tri odluke u svojstvu tadašnjeg Prvog podpredsednika Vlade RS. Dakle, sva pitanja vezana za skidanje zaštite sa celog kompleksa Beogradskog sajma treba uputiti istaknutom funkcioneru koalicionog partnera vladajuće stranke Ivici Dačiću kao glavnom odgovornom za trenutni status ugroženog spomenika kulture Beogradskog sajma.
Dalje se u saopštenju navodi da je u Informaciji o privatizaciji privrednog društva DP „Beogradski sajam“ iz decembra 2008. navedeno da „treba uzeti u obzir da bi utvrđivanje objekata Beogradskog sajma kao kulturno dobro moglo imati negativan uticaj na interes potencijalnih investitora.“ Pozivanje Ministarstva kulture na dokument koji je prethodio donošenju Odluke o proglašenju celog kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture je deplasirano jer ovaj dokument očigledno nije sprečio donošenje te odluke. Zaključak koji se nameće iz ovog citata, ali i celog saopštenja je da Ministarstvo kulture podržava podređivanje javnog interesa privatnom kao i širenje Beograda na vodi na račun Beogradskog sajma.
Pošto je posao Ministarstva kulture da štiti spomenike kulture, a ne da opravdava njihovo uništavanje apelujemo i zahtevamo od Ministarstva kulture da preduzme sve potrebne korake za hitno vraćanje zaštite celom kompleksu Beogradskog sajma. Takođe pozivamo Ministarstvo kulture da objavi dokumenta na koja se poziva u svom saopštenju kao i celokupnu dokumentaciju koju poseduje vezano za Beogradski sajam. Smatramo da bi ovo bio konstruktivan pristup rešavanja problema i da Ministarstvo kulture umesto pokušaja kontrole narativa i nametanja mišljenja treba da blagovremeno i u potpusnosti informiše građane koji su više nego sposobni da sami donose zaključke i sud o tome ko je odgovoran.
Iako je saopštenje Ministarstva kulture formalno upućeno nekim neodređenim opozicionim akterima koji “lamentiraju nad sudbinom Beogradskog sajma” ovim je Ministarstvo kulture poslalo jasnu poruku svim građanima da nema nameru ništa da preduzme da spreči rušenje Beogradskog sajma. Kod građana ne postoji “tobožnja briga za Beogradski sajam” već osnovana i vrlo realna bojazan da će kulturno dobro od izuzetnog značaja koje pripada svima nama biti trajno uništeno zbog nezakonitog proširenja Beograda na vodi. Zato se građani i protive usvajanju ovog protivzakonitog urbanističkog projekta. Možda je Ministarstvo kulture u svom saopštenju pogrešilo broj ali je dobilo onoga koga je tražilo.
