U kalendaru Srpske pravoslavne crkve 26. oktobar po julijanskom kalendaru, odnosno 8. novembar po gregorijanskom kalendaru, posvećen je Svetom velikomučeniku Dimitriju, poznatiji u narodu kao Mitrovdan, postradalom za veru u vreme vladavine cara Maksimijana. Sveti velikomučenik Dimitrije je rođen u Sirmijumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici, od dobrih i blagorodnih roditelja, koji dugo nisu mogli imati dece. Predano su se molili Bogu i podari im Bog Dimitrija, koji beše jedini i dugo čekani njihov sin, odgajan sa pažnjom i puno ljubavi. Otac Svetog Dimitrija je bio solunski vojvoda i verovao je u Gospoda Isusa Hrista, ali ne otkrivajući svoju veru drugima, jer je još trajao veliki progon hrišćana u carstvu, i kao dete je Dimitrije bio kršten i upoznat sa verom hrišćanskom. Veliko imanje i primer bogougodnog života su mu ostavili roditelji kada su umrli. U to vreme vladao car Maksimijan (lat. Marcus Aurelius Valerius Maximianus Herculius, rođen oko 250., umro jula 310. godine, vladao zajedno sa Dioklecijanom od 1. marta 286. do 305. godine), koji je saznao za pametnog i hrabrog mladog Dimitrija i postavio ga je za carskog namesnika grada Soluna umesto njegovog oca, sa zadatkom da očisti oblast od hrišćana. Prihvatio je Dimitrije taj položaj, ali se trudio da pomogne hrišćanima, a ne da ih progoni i ubija, kako mu je car bio naredio, i neko vreme je u tome i uspevao. Međutim, pročulo se da štiti hrišćane i da narod odvraća od mnogoboštva i upućuje na Hristov put. Vesti su stigle i do cara, koji je gnevan odlučio da sve to proveri i dok se vraćao iz rata sa Samaritima posetio je Solun, kako bi proverio šta to Dimitrije radi. Dimitrije je saznao da će car posetiti Solun i svo svoje imanje predao je vernom slugi Lupu i naredio mu je da sve bogatstvo razdeli siromašnima, i stade se moliti i postiti pripremajući se za mučenički venac, koji je znao da sledi. Nakon što je stigao u Solun, car je Dimitrija pozvao da dođe. Stupivši pred cara Dimitrije je ispovedio da je hrišćanin i da mnoge nije odvratio, već preobrazio u hrišćanstvo, a car se razljutio i naredio da ga odvedu u tamnicu. U tamnici je Dimitrija posetio, u svoj prekrasnoj svetlosti sa rajskim vencem na glavi, anđeo Božiji i rekao mu je: „Mir ti, stradalče Hristov, budi hrabar i krepi se.“ I Dimitrije posta još jači u veri i spreman da strada. U tamnicu mu jednom dođe hrišćanin Nestor, kojeg je sam Dimitrije priveo istinitoj veri hrišćanskoj i želeše od njega blagoslov i molitvenu pomoć da bi pobedio carevog megdandžiju Lija, koji je ubio mnogo hrišćana. Dimitrije mu je dao blagoslov i reče mu: „Lija ćeš pobediti, ali ćeš za Hrista postradati.“ Nestor je otišao na megdan sa Lijem i uz Božiju pomoć je pobedio, a car se silno ožalostio zbog pogibije Lija i naredio je da odmah Nestora poseku mačem. Ali ni smrt Nestorova nije utešila cara, jer je saznao da je Nestor izašao na megdan Liju sa Dimitrijevim blagoslovom i naredio je da Dimitrija ubiju kopljima. U rano jutro 26. oktobra došli su u tamnicu dželati da ubiju Dimitrija po carevom naređenju i zatekoše ga kako se moli, bez straha, a sa lica mu je sijala svetlost. Dželati mu nisu smeli prići i iz daljine su ga gađali kopljima i tako su ga ubili, a telo njegovo bacili. Tajno su hrišćani uzeli telo Dimitrija i sahranili su ga kako dolikuje.
Prošlo je dosta godina i prestadoše progoni hrišćana, i nad grobom Dimitrija velmoža iz Ilirije Leontije izgradi crkvu u znak zahvalnosti, jer se tu, na grobu velikomučenika Dimitrija izlečio od teške bolesti. I dok su kopali za temelje crkve, pronašli su čitave i netruležne mošti ovoga svetog velikomučenika, nad kojima se izlečiše mnogi bolesnici. Sluga Dimitrijev Lup, koji je bio u tamnici kada su vojnici kopljima proboli svetitelja tokom molitve, uzeo je krvlju pokvašenu rizu svoga gospodara, a prsten njegov je umočio u krv, i njima činio mnoga čudesa isceljujući bolesne i izgoneći zle duhove. Pročulo se po Solunu za sva ta isceljenja i narod je hrlio ka Lupu za izlečenje, a kada je car Maksimijan saznao za to naredio je da Lupa uhvate i odseku mu glavu. Tako je dobri sluga Lup otišao za svojim gospodarom Svetim Dimitrijem pred Gospoda. Car Justinijan I (527 – 565) poželeo je da premesti mošti svetitelja u Carigrad, ali kada je dodirnuo kovče odjeknuo gromko glas: „Stanite, ne dirajte!“ i tako su mošti Svetog Dimitrija ostale u Solunu. Sveti velikomučenik Dimitrije je zaštitnik grada Soluna i pokrovitelj Sibira, koji je pripojen Rusiji 1581. godine. U Solunu postoji mnoštvo predanja kako je Sveti Dimitrije i posle smrti štiti svoj grad od neprijatelja. Na ikoni Sveti Dimitrije se predstavlja u vojvodskom odelu na konju kako kopljem probada nekog čoveka, koji leži pod kopitima njegovog konja. Taj čovek je megdandžija Lij, koga je Nestor, uz Blagoslov i molitve Svetog velikomučenika Dimitrija, pobedio. Praznik Svetog velikomučenika Dimitrija – Mitrovdan obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru, a u Bogoslužbenom ustavu Crkve označen je znakom Srednjeg praznika druge vrste, crvenim krstićem, što znači da je po rangu i značaju u trećoj od šest grupa po kojima su svi praznici u godini razvrstani. U našem narodu Mitrovdan je na šestom mestu po broju slavara, koji ovaj datum obeležavaju kao svoju krsnu slavu. Običaj je da uoči Mitrovdana i Đurđevdana svako treba biti kod svoje kuće, jer ko tada ne bude kod svoje kuće cele godine će noćivati po tuđim kućama. A najpoznatiji je kao datum kada su hajduci prestajali sa svojim pohodima, jer je „Đurđev danak hajdučki sastanak, a Mitrov danak hajdučki rastanak“, i trebalo je negde na bezbednom i toplom prezimiti zimu, da bi se za Đurđev dan (23. aprila/6. maja) opet sastali i nastavili sa hajdučijom. Narod je obično za Mitrivdan sekao kupus, ali nije sejao žito, jer je to zadušna nedelja u kojoj, po narodnom verovanju, posejano žito rađa prazne klasove. Gledali su seljaci i kako se ovce ponašaju, pa su znali da, ako na Mitrovdan ovce leže sa skupljenim nogama sledi blaga zima, a ako leže sa opruženim nogama, zima će biti oštra. Takođe, kažu stari da ako bude oblačno na Mitrovdan zima će biti topla, a ako bude vedro, biće hladna i oštra zima. A ako padne sneg kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju i veruje se da će se sneg zadržati sve do aprila. Na Mitrovdan se u svaki ugao kuće stavi po jedan oblutak protiv miševa, dok u istočnoj Srbiji dan po Mitrovdanu nazivaju i Mišiji ili Mišulov dan, koji se praznuje da miševi ne bi po ambaru i kući nanosili štetu. Dan uoči Mitrovdana treba crni luk ostaviti na toplom mestu i ma koliko topla zima bila crnu luk neće proklijati. Molitva Svetom Velikomučeniku Dimitriju Sveti i slavni Velikomučeniče Hristov Dimitrije, brzi pomoćniče i topli zastupniče za one koji ti sa verom pritiču. Predstojeći Nebeskom Caru, a pošto imaš slobodu, umoli Ga da nam podari oproštaj grehova i da nas izbavi od pomora smrtonosnih rana, zemljotresa, poplava, požara, tajnih ubica i večne smrti u adu. Moli Njegovu blagost da se smiluje na ovaj grad (ili selo) i na ovu svetu obitelj, na sve pravoslavne hrišćane koji iskreno ljube svog Gospoda. Izmoli kod Cara nad carevima pobedu nad vidljivim i nevidljivim neprijateljima rodu našem, svim pravoslavnim hrišćanima i svakoj duši hrišćanskoj koja se u Njega nada. Još Ga umoli za mir celom svetu, da nas milostivo poštedi rata kojim On kažnjava neposlušni rod ljudski, da obnovi plamen vere u narodu srpskom, da ne nestane ime među narodima, da se molitvama tvojim i svetog i milog nam molitvenika Oca Save i Prepodobnog Simeona opomene nas; da onima koji su u veri doda snage da istraju, kolebljivce da vrati na pravi put spasenja, makar i kroz privremene kazne i stradanja, da se duša spase u dan Suda; da pokrene smrdljivu baru naše neraskajanosti; da nam podari plač i suze i žalost što vodi u pokajanje i kajanje, da se otreznimo od zlih dela naših, da se odreknemo zlih i sramnih dela, da se obučemo u sva oružja svetlosti, da nam ne dosadi dobro činiti, da zasvetli naše pred ljudima, da se utvrdimo u blagočešću; i svima nama koji te molitveno prizivamo i poštujemo da podari trpljenje, smirenje, ljubav, milosrđe i iznad svega blagodatno ukrepljenje za dobra dela, da bismo proveli ostatak života ugađajući Vladici Hristu i čineći ovde dobra dela da bismo tvojim molitvama nasledili Carstvo nebesko i da Njega tamo slavimo sa Ocem i Duhom Svetim, istinitoga Boga našega, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Troparь velikomučenika Dimitriя Solunskogo, glas 3.: Velika obrete v bedah tя pobornika vselennaя, strastoterpče, яzыki pobeždaющa. Яkože ubo Lievu nizložil esi gordыnю, i na podvig derznovenna sotvoriv Nestora, tako, svяte Dimitrie, Hristu Bogu molisя darovati nam veliю milostь. (Tropar, glas 3.: U nevoljama nađe Vaseljena velikog zaštitinika, tebe mučeniče, koji pobeđuješ mnogobošce. Kao što si uništio Lijevu gordost i za borbu osnažio Nestora, tako se moli, Sveti Dimitrije, Hristu Bogu, da nam daruje veliku milost.) Kondak velikomučenika Dimitriя Solunskogo: Kroveй tvoih struяmi, Dimitrie, Cerkovь Bog obagri, davый tebe krepostь nepobedimuю/ i soblюdaя grad tvoй nevredim, togo bo esi utverždenie. (Kondak: Potocima tvoje krvi, zacrveni Bog Crkvu, Sveti Dimitrije, koji ti je dao nepobedivu snagu, i koji čuva neoštećen tvoj grad Solun, jer si ti njegovo utvrđenje.)
Snežana Nedić
