U Srbiji više niko neće u pekare, vozače, ugostitelje, tvrdi Zoran Đorđević, ministar za rad i socijalna pitanja, a predstavnici privrede dodaju da se manjak radnika sve više oseća i među variocima i na građevini.
Statistika sa nedavnog upisa u srednje škole uglavnom potkrepljuje njihove tvrdnje, a i predstavnici prosvete i struke slažu se sa ministrom Đorđevićem, piše „Politika“.
Uprkos činjenici da beogradskim ulicama gotovo da nije moguće proći, a da se ne naiđe na pekaru i podacima da ovim radnjama ne oskudeva ni ostatak zemlje, Srbiji i te kako nedostaje školovanih pekara.
Na to već godinama upozoravaju predstavnici Unije pekara Srbije, tvrdeći da u blizu tri hiljade prestoničkih pekara radi samo tridesetak pravih majstora, koji ručno, a ne mašinski mese testo.
Nenad Mihailović, direktor Tehničke škole u Bajinoj Bašti, već godinama ističe kako muku muči s konobarima, jer mladi neće na taj smer, uz opravdanje da im „za rad u kafiću škola i ne treba“.
Kod nas je planirano mešovito odeljenje od 15 konobara i isto toliko kuvara. Samo se kuvari prijave, pa smo prošle godine napravili polovično odeljenje od njih, a ove godine odeljenje smo ugasili, jer đaka zainteresovanih za konobare nema – objašnjava Mihailović.
Uvidom u rezultate ovogodišnjeg upisa po srednjim školama i profilima, objavljenine na sajtu Ministarstva prosvete, može se videti da interesovanje malih maturanata za zvanje vozača motornih vozila i nije bilo toliko loše, jer od 33 škole u kojima se oni obrazuju upisne kvote nisu popunjene u tri. Statistika ministarstva prosvete, međutim, potvrđuje izjavu ministra Đorđevića da Srbi baš i ne idu rado u pekare, jer u čak 11 od 34 škole nisu popunjena ponuđena mesta za izučavanej ovog zanata.
U Srednjoj stručnoj školi „4. juli“ iz Vrbasa od septembra će u odeljenju pekara biti četiri učenika umesto planiranih 15. Pekarski smer u Srednjoj školi „Sveti Trifun“ sa domom učenika u Aleksandrovcu upisalo je samo pet od prvobitno palniranih 15 đaka.
Prema toj statistici, ispada da je Hemijsko-prehrambena tehnološka škola u Beogradu još i dobro prošla, jer je prvobitna upisna kvota za pekare umanjena sa 60 na 54 mesta i sva su popunjena u drugom upisnom krugu, piše današnja „Politika“.
Nema interesovanja ni za mesare, jer od 27 srednjih škola u Srbiji u kojima se oni školuju, u 15 nisu popunjena sva mesta. Za dualni mesarski smer u Prehrambeno-šumarskoj i hemijskoj školi u Sremskoj Mitrovici, od 30 mesta, popunjeno je samo 12, i to sa minimalnih 31,07 poena u prvom upisnom krugu.
Samo jedan mesar u školi
Ove školske godine u Srednjoj poljoprivredno-prehrambenoj školi „Stevan Petrović Brile“ u Rumi učiće samo jedan mesar od planiranih 15, a njemu je za upis bilo dovoljno 38,67 bodova. Prehrambeno-ugostiteljsku školu u Čačku upisala su samo tri od planiranih 15 mesara.
Statistika Ministarstva pokazuje da ove godine nijedna škola za mašinstvo i obradu metala nije formirala u privredi preko potreban smer za varioce niti bravare-varioce, iako im je zaposlenje, s obzirom na tražnju, garantovano.
Nijednog zidara nećemo da odškolujemo ove godine
U Srbiji se ove godine neće odškolovati nijedan zidar niti građevinski radnik. Škole koje spadaju u grupu geodezija i građevinarstvo uopšte nisu formirale smerove za zidare-fasadere, tesare, armirače-betonirce, izvođače instalaterskih i završnih građevinskih radova, montere suve gradnje, kako se u stručnim školama nazivaju građevinski radnici.
Jasna Janković, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da je problem što se potražnaj tržišta rada nikako ne slaže sa kadrovima koji se obrazuju i što se to veoma sporo menja.
– Od srednjih stručnih škola i dalje je najviše mašinskih, a nisu nam baš potrebne jer su mnoge fabrike ugašene. Nisu svi direktori škola dobri menadžeri, niti su umeli kao beogradska Škola za mašinstvo i umetničke zanate „Tehnoart“ da naprave polovinu popularnih umetničkih smerova, a pola mašinskih. Najveći problem je što društvo već dve i po decenije šalje đacima signal da svi treba da završe fakultet. To je utemeljeno sa prvim privatnim univerzitetom i došli smo do toga da posle 25 godina nema zidara i tesara. Nije ovaj problem nastao juče. Svaka čast Ministarstvu prosvete na forsiranju dualnog obrazovanja, ono bi moglo da bude rešenje. Đake na te smerove mogu privući ako im lokalne samouprave obezbede veću zaradu u firmama u kojima su na praksi, sigurna radna mesta i đačke domove u toku školovanja – navodi Jankovićeva recept za stvaranje školovanih zidara.
Nekad zidar, sad operater osnovnih građevinskih radova
Gabrijela Grujić, pomoćnik ministra prosvete za dualno i preduzetničko obrazovanje i vaspitanje, ističe da će jaz između potražnje na tržištu rada i nedostatka obrazovnog kadra nadomestiti otvaranjem novih dualnih profila za deficitarne profesije. Bitno je, kaže da ono što đaci na tim dualnim smerovima uče bude prilagođeno poslovanju u savremenim kompanijama, tako da ni budući zidari neće učiti ono što su nekada učile njihove kolege, već će se obučavati da zidaju po modernism standardima.
– Nedostatak obučenih građevinskih radnika premostićemo otvaranjem profila za njih. Prvo odeljenje sa 30 đakaje već upisano u Tehničkoj školi u Vlasotincu i oni će savladati nekoliko veština neophodnih građevinskom radniku. Taj profil smo nazvali operater osnovnih građevinskih radova – ističe Grujićeva.
