Поверење између грађана и новинара је двосмерна улица. Новинари, са једне стране, треба да буду непоколебљиви и доследни када је у питању њихов интегритет, док грађани треба да буду пажљиви у избору новинара и медија којима верују. Ово је једна од препорука трибине “Новинари и репутација – коме верујемо?”, чији су панелисти били доц. др Душан Алексић, новинарка City Радија Ивана Петровић и новинарка Тамара Милојевић.
Дискусија је отпочела причом о актуелном интервјуу Информера. Као један од разлога због кога
грађани губе поверење у новинаре, панелисти виде исте те новинаре који се баве сензационалистичким и
таблоидним извештавањем. У таквим ситуацијама публика често, наводе, “у исти кош” ставља све медијске раднике.
“Нико ко се професионално бави овим послом не би урадио такав интервју”, нагласили су панелисти.
Они су навели да има много “претњи” по поверење грађана у професионалне новинаре.
“Никада није било теже него данас јер имате утисак да се обраћате зиду, управо зато што су
најконзумиранији медијски производи управо они који то нису. (…) На коме је одговорност? Много
је лако кривити само таблоиде, кривити новинаре и кривити медије. Одговорност је на читавом друштву”,
навела је Ивана Петровић.
Грађани су ти који одлучују шта слушају, гледају и читају. Они одлучују коме дају своју пажњу, време и
поверење. Оно што је кључно је да сами процене који је текст таблоидан, а који професионалан.
„Професионални новинар неће да објави ништа за шта нема доказ, изјаву и кредибилан извор. Грађани
морају да схвате да није свако ко пише нешто што начује добар новинар, све треба проверити и важно
је улагати у публику да они знају шта је добро“, истиче Милојевићева.
За поверење грађана боре се искусни новинари, али је тај задатак и на онима пред којима је каријера.
Када са студентима новинарства говоре о њиховом будућем позиву доц. др Душана Алексић каже да
је важно питање да ли улазе у тај посао зато што желе нешто да промене и буду професионални или само
желе да буду испред камере и да од тога профитирају. С обзиром на то да нема много професионалних
медија у Србији, те тако није лако наћи добар посао, они им на факултету препоручују да и сами покрећу
своје медије.
„Оно што саветујемо младе људе који ће ући у свет новинарства јесу практично две ствари. Прва ствар
је да разумеју колико је данас тешко и стресно бавити се новинарским послом. Друга ствар која им се
препоручује је да новинар данас мора да буде и менаџер, односно мора да размишља како себе
финансијски да обезбеди“, говори Душан.
Професионални новинари у таблоидном друштву
Честе хајке и таргетирања која долазе са прорежимских телевизија и листова, а усмерене су ка новинарима
који часно обављају свој посао такође лоше утичу на новинарску репутацију. Проблем увећава чињеница
да су управо такве телевизије и листови неке од најгледанијих и најчитанијих у Србији.
Алексић наводи да је таблоидно новинарство преузело мејнстрим улогу, улогу креатора друштвене
свести. Али, иако се неки новинари плаше да неће бити довољно читани ако се благо не окрену жутој штампи,
Петровићева додаје да за тим нема потребе. Наиме, она наглашава да ће атрактивна тема, која се тиче
живота грађана, лако доћи до своје публике.
“Поверење друштва ће се повратити у медије онда и када поверење ми, добри, честити медији, који
неће стављати клик-бејт наслове, који неће профитирати на лешевима, мржњи, који неће профитирати ни на
чему на чему не сме да се профитира, јер то је крвав новац, повратимо наше поверење у друштво и
у грађане који ће бити спремни да стану иза нас и да нас штите. То је двосмерна улица”, наводи Ивана
Петровић.
На питање “а коме веровати?” одговор је, каже Милојевићева, да свако треба да пронађе “свог”
новинара у ког ће имати поверење.
“Нађите новинара коме верујете. Када видите на том медију његове иницијале, да знате да је то – то.
Нека буде у медију од 10 новинара један такав, то је сасвим довољно. Када имате неки проблем
дођите до њега. Тако се гради поверење, а тај новинар неће да изда то поверење. Вама је битно
да читате новинара који чува свој кредибилитет и интегритет у ком год медију да ради”, наводи.
Професор Алексић каже да је, са грађанске стране, важно да самосвест буде на већем нивоу. Додаје
да смо се као друштво улењили и да све што нам се пласира прихватамо “на готово”. Људи се, каже, ретко
труде да усаврше и унапреде себе, а самим тим и однос према медијским садржајима.
Када је о новинарима реч, сматра да је све ствар личности, ентузијазма и жеље да професионално издигну
себе.
“Жеље да на тој медијској сцени он или она буде неко коме се верује, да буде свој, да поштује
новинарске кодексе, да не доноси закључке на основу субјективне процене. Да грађани могу да
виде шта заправо значи професионално новинарство. То је данас толико маргинализовано и скрајнуто да
често људи и немају прилику да виде како изгледа добар новинарски простор”, закључује.
Панелисти су се сложили и око тога да су локални медији изузетно важни, да би идеално било када би их било
више, те је у том случају подршка грађана кључна како би ти медији и новинари опстали.
Видео:
