Лоши услови и незадовољство организацијом рада предшколске установе „Невен“ у Зрењанину само су неки од проблема који су окупили родитеље, чланове организације Зрењанински социјални форум, али и бројне Зрењанинце. Након петиције коју је попунило преко 2.000 грађана и родитеја, успели су да задрже јаслице за које је раније најављено да ће бити угашене због безбедности деце.
Већ више од годину дана деца из јаслица у вртићу „Невен“ у Зрењанину, поново имају све потребне услове за боравак у овој предшколској установи. Иако је због лоших услова у објекту јаслицама претило затварање, удружени родитељи су успели да утичу на власт и тако покрену уређење овог простора.
Једна од мајки чије дете похађа вртић Ивана Гордић Перц каже да су били незадовољни условима рада, али да су радовом васпитача у предшколској установи „Невен“ били презадовољни.
„Иначе, цела та ствар око Невена се догодила зато што су се ангажовале маме, које по правилу седе код куће, кувају и перу суђе, воде рачуна о својој деци, а у овом случају је дошло дотле да су се чак и те маме покренуле и рекле: ’У реду, јел сад треба да идемо на протест, да изведемо децу на улицу да људи виде да та деца постоје, да ли треба да делимо флајере?’“, каже Гордић Перц.
Чињеница да су те маме решиле да се побуне, су, заправо резултирале тиме да су добили јаслице назад, али како каже Гордић Перц, и да су се неке ствари промениле, те и да су почели озбиљно да их схватају. У вртићу, додаје, купатило није радило, прозори нису дихтовали, фарба и малтер са зидова су отпадали…
„Најнеобичнија ствар је била да од октобра до маја имају ћебићи у прозорима зато што дува ветар и зато што је деци хладно. Ми смо се због тога побунили, као и због тога што је зграда стара и прокишњава, тамо се све осети на влагу“, истиче она.
Родитељи и грађани уједињени у борби, јаслице успешно сачуване
Удружене маме и тате су се затим обратиле Зрењанинском социјалном форуму, који је покренуо иницијативу „Ово мора да је нешто важно“. Резултати њихове удружености су евидентни – јаслице раде у условима по мери детета. Ипак, из овог удружења кажу да власт не узима у обзир потребе грађана када се одлуке доносе.
„Оно што ми можемо да видимо код наше локалне самоуправе, уопште власти, а то није пуно различито од оног како су грађани третирани много пре, јесте да сами грађани и њихово учешће у доношењу одлука шта је за њихову заједницу у реду или није, асполиутно не слушају. То смо видели за вртић, без икакве консултације са родитељима или запосленима“, истиче она.
Рукеци додаје да су донели некакву одлуку која очигледно није била тако алармантна, односно није био тај разлог да је толико важно.
„Други део где смо ми исто видели да су мале шансе да локалне власти услише оно што грађани изнесу на нивоу предлога, петиција итд и да је потребан тај један следећи корак даље, односно начин на који ће се избвршити притисак на локалну управу“, истиче.
Рукеци каже да се све борбе грађана своде на то да се одговорност баца с једних на друге, да се људи троше на то да стално носе неке дописе, захтеве, а да се мало шта заправо уради.
Како обе обе саговорнице наводе, примарни мотив и оно од чега је све почело је жеља да се изборе за боље услове живота за своју децу. Сем овога, велика борба водила се и за уређеним просторима за игру на отвореном, попут паркова или терена, те додају да је јавни интерес да деца и одрасли који живе у близини имају простора за релаксацију и игру.
Фото: А.Ђ/МРЦН
