У септембру 2025. године, мониторинг института за истраживање корупције „Кареја“ забележио је 97 случајева политичког насиља, што показује да овај проблем није смањен. Иако је број догађаја у односу на август (када је забележено 115 случајева) благо смањен, то не указује на стварно побољшање ситуације, јер су пријављени бројни тешки облици физичког насиља, укључујући претње убиством.
Политичко насиље изазвано је чак и падом надстрешнице, што је само показатељ дубоке друштвено-политичке кризе у земљи. Након мањег броја догађаја у прва четири месеца, долази до ерупције насиља повезаног са студентским протестом у Београду 15. марта 2025. године. Укупно је од новембра 2024. до септембра 2025. забележено 1.046 догађаја политичког насиља.
У септембру су највише жртава забележене у Новом Саду, Чачку и Богатићу, са максималним бројем од 12 инцидената само 5. септембра. Међу жртвама налазе се и посланици Европског парламента који су били изложени вербалним увредама.
Један од најтежих случајева представља претња убиством коју је изрекао члан Главног одбора Српске напредне странке, Синиша Вучинић, наводећи конкретно име жртве. Такође, употрба гаса CN у Новом Саду као облика политичког насиља представља велики проблем због његове високе токсичности и чињенице да је у већини земаља забрањен.
Физичко насиље постало је скоро нормално. Полиција је, између осталог, у Новом Саду ломила руку активисти и лакат старијем човеку, док је један човек ударио студенткињу. Повреде су пријављене и у другим градовима, укључујући тешке телесне повреде ветеранима у Београду.
Поред уобичајених скандирања на политичким спортским догађајима, забележени су и физички напади на гледаоце, као и сумње да је група батинаша утицала на лош резултат српске кошаркашке репрезентације на Европском првенству.
Новинари су такође били жртве политичког насиља. У септембру је забележено девет напада, укључујући и прекршаје полиције према новинарима у Новом Саду, нападе на новинаре у Чачку, Зрењанину и Београду, као и графите са увредама на стамбеним зградама новинарки.
На скупштинским седницама у Панčevу и Зajeчару долазило је до ометања опозиције, бачене су димне бомбе и извршено је уништавање имовине.
У појединим градовима забележени су и учестали инциденти током протеста и контрапротеста, укључујући и појаву страних држављана на скуповима.
Према речима Института „Кареја“, политичко насиље остало је на високом нивоу и могућност да ескалира до најтежих облика као што су убиства и урбани грађански рат ниског интензитета није искључена. Институт наставља са мониторингом политичког насиља и поступања полиције, а резултати ће бити објављивани када за то буде прикладна прилика.
