Ekonomista Nikola Altiparmakov izjavio je da je povećanje granice za odlazak u penziju neminovnost i da nema alternativu.
Altiparmakov je u Kažiprstu B92 kazao da je pre pola veka na 10 radnika bio jedan penzioner, sada je taj odnos nešto manje od četiri prema jedan, dok će za pola veka biti dva prema jedan.
“Neophodno je da se ide u penziju kasnije. Duže živimo, duže ćemo morati i da radimo”, kaže on.
Altiparmakov je kao netačnu odbacio tvrdnju da se kasniji odlazak u penziju odražava na veću nezaposlenost. “To nema nikakve veze, ne možete da stvarate radna mesta ranijim penzionisaljem”.
Kaže da naši građani zbog teških privrednih okolnosti ne primećuju, ali činjenica je da građani u Evropi i ovde duže žive i zato je neophodno da duže i radimo, kako bi se penzija koristila oko 15 godina, što je uslov održivosti penzijskog sistema.
Što se tiče pravičnosti prema ženama, za koje će se do 2032. godine izjedančiti uslovi za odlazak u penziju sa muškarcima, Altiparmakov kaže da razlika od pet godina nikako nije mogla da ostane, eventualno bi žene mogle da stiču parvo na penziju dve godine pre muškaraca – sa 63 godine života.
Navodi da je Srbija u reformisanju zakonodavstva i pooštravanju uslova za odlazak u penziju koristila iskustva najboljih, među kojima i Nemačke.
Na pitanje o uvođenju drugog penzijskog stuba, Altiparmakov kaže da je to jedna radikalna i kontraverzna ideja primenjena u nekim zemljama istočne Evrope i Latinske Amerike, koja se pokazala u praksi kao jako loša.
“Amerika i nijedna zemlja Zapada se nije odlučila na to, da ukine državni fond i uvede obavezno privatno penzijsko osiguranje. To se jako loše pokazalo, Mađarska je ukinula, Hrvatska za malo, Slovačka, Bugarska i baltičke zemlje su smanjile”, kazao je Altiparmakov.
