Четири године од хапшења Александра Обрадовића, његов случај је потврда инфериорности и урушавања система, оценио је недавно председник Цивилног одбора за заштиту бранитеља људских права и узбуњивача Родољуб Шабић.
Обрадовић, радник ваљевског „Крушика“, ухапшен је 18. септембра 2019. године, након што је покушао да укаже на спорне пословне одлуке на штету фабрике, а у корист трговаца оружјем. Тужилаштво за високотехнолошки криминал је 20. септембра 2019. покренуло истрагу против Обрадовића, а „Крушик“ је остао једна од афера актуелне власти која до данас није разрешена.
Александар Обрадовић је пре хапшења, по сопственом признању, доставио информације да су кључне пословне одлуке у фабрикама домаће војне индустрије преузели трговци оружјем, који су куповином наменских производа по фабричким ценама, често без уплате аванса, испумпавали новац из домаће војне индустрије.
Тужилаштво за високотехнолошки криминал је 20. септембра 2019. покренуло истрагу против Обрадовића, због, како је месец дана касније саопштено, сумње да је одавао пословну тајну.
Шабић је недавно у писаној изјави, поводом четврте годишнице хапшења узбуњивача из фабрике наменске индустрије „Крушик“, указао да тај случај илуструје урушавање правосудног система, нарочито тужилаштва.
Шабић је подсетио да је Обрадовић ухапшен на „спектакуларан начин, као да је опасан злочинац или вођа неке велике криминалне организације“, што је асоцирало, не само на то да је у питању притисак на њега „него и претеће упозорење свим евентуалним будућим узбуњивачима“.
„Обрадовић се није крио, није бежао, признао је да је документе прикупљао, али искључиво за то да би надлежне и јавност упозорио на незаконитости и угрожавање јавног интереса у фабрици Крушик“, навео је Шабић.
Губици фирме, разлог „непознат“
Како је и Н1 тада писао, Фабрика оружја из Ваљева завршила је 2021. годину с највећим губицима у историји – готово 10 милијарди динара за краткорочна задужења. То је показао извештај ревизора кога је ангажовао сам „Крушик“, а у коме је и податак да је у том периоду више од 400 радника остало без посла.
Нето губитак од 17,5 милиона евра на крају 2021. већи је за чак три и по пута него годину дана раније, а краткорочна задужења достигла су историјских 10 милијарди динара (око 85 милиона евра), према извештају ревизора.
У његовом извештају пише и како се држава, као већински власник, носи са тим минусом.
„Оно што држава ради је конвертовање тих дугова у своје власништво, па видимо да Завод за запошљавање, Завод за здравствену заштиту постају власници фабрике оружја и тако се ти дугови конвертују, уствари, пребацују на све нас“, казао је тим поводом новинар Вук Цвијић.
А пословни приходи Крушика из године у годину су се смањивали: 11,2 млрд (2018), 9,6 млрд (2019), 6,7 млрд (2020), 4,0 млрд (2021).
Вук Цвијић у свом тексту под насловом „Крушик у минусу, ко је у плусу“, пренео је и детаље из финансијског извештаја који показује да су пословни приходи те фабрике драстично пали, тј. да су и више него преполовљени у року од само четири године. За њега нема дилеме како су дугови настали:
„То је пре свега пословање са приватним привилегованим трговцима који су повезани са влашћу“, казао је.
Обећана „форензичка ревизија“
Рецимо, фирме Слободана Тешића, трговца са црне листе САД, потписале су са Крушиком од лета 2015. до пролећа 2019. чак 14 спорних уговора вредних 72 милиона долара и 5,8 милиона евра.
А председник Вучић је у марту 2020. обилазећи ваљевску фабрику поручио да је пословодство Крушика правило промашаје. Новинари су га питали за анализу пословања.
„Ми ћемо довести овде и урадити форензичку ревизију, не са локалним ревизором, већ форензичку, узећемо неког од велике четворке, да ли КПМГ или неког другог, зато што је то за нас важно. Ја не мислим да сте погодили срце проблема, али сам спреман да вам кажем да ћемо то свакако да анализирамо“, рекао је Вучић.
Али то се није десило. Председник је тада обећао радницима да неће имати проблема с послом, али се десило да је у 2021. отпуштено њих 428. Иначе, Тужилаштво за организовани криминал је крајем 2019. дало налог да се испитају пословања „Крушика“ и приватних трговаца оружјем. Резултата – нема.
Осим губитака, фабрика „Крушик“ нашла се на насловним странама медија и због неколико акцидената која су се десила у тој фабрици. Радници су због тога штрајковали и тражили боље услове рада, а осим тога, у неколико наврата захтевали су и повећање плата.
„Крушик“ се нашао и у вестима о извозу српског наоружања које је завршило у Украјини, током рата који је почео у фебруару 2022. године и траје и даље.
Афера „Крушик“ била је и део извештаја Европског парламента, а представници власти су о томе углавном – ћутали.
„Представници власти, када је афера Крушик добила замах, прво су покушали да је заташкају тајним хапшењем узбуњивача Обрадовића злоупотребљавајући институције – полицију, тужилаштва, судове и тајне службе БИА и ВБА. Затим, када су реаговали јавност и професионални медији, представници власти кроз сопствене изјаве и преко медија под њиховом контролом повели су безобзирну кампању против храброг радника ‘Крушика’ који је покушао да спаси своју фабрику“, писао је недељник НИН у априлу 2021.
Додали су да су нападали вербално чак и Обрадовићеву породицу „у чему је учествовао и Вучић, коме се још крајем 2014. узбуњивач обраћао писмима у име синдиката, упозоравајући га шта се дешава у Крушику“.
„Та настојања власти брзо су се рушила у судару са неумољивим доказима. Тако се од бахатих наступа и самог председника Вучића, на пример када је на новинарско питање о Крушику одговорио: ‘Па шта?’, стигло до 9. марта 2020, када је и он морао да констатује да у ваљевској фабрици постоји проблем“, навео је тада НИН.
Афере Крушик, Јовањица и Телеком Србија морале би да буду разрешене, као случајеви који изазивају велику пажњу јавности, а неопходно је и доћи до правде у случају рушења Савамале у Београду, наводи се у извештају посланика Европског парламента Владимира Билчика о Србији из 2021. године.
Известилац Европске уније за Црну Гору Тонино Пицула је говорећи о извештају Европског парламента о Србији, у којем се тражи решавање афера као што су Јовањица, Крушик и Савамала, рекао чак да је заједничко свим тим случајевима што „рукавци истрага и протагонисти“ воде у смеру Српске напредне странке (СНС).
Заборављени Стефановић
А особе које су се протеклих година спомињале, осим Слободана Тешића, биле су и некадашњи министар Небојша Стефановић и његов отац.
Наиме, узбуњивач Обрадовић је, преко медија, алармирао јавност када је указао да „Крушик“ по повлашћеним ценама производи оружје за приватне фирме, међу којима је и компанија ГИМ, у којој је био запослен отац тадашњег министра полиције Небојше Стефановића.
„Група привилегованих трговаца оружјем имала је пуне четири године – 2015. 2016. 2017. и 2018. године привилеговане цене, које су биле једнаке или ниже од цене Крушикових производа. Е ту се помињу ГИМ, фирма Слободана Тешића, фирма из УАЕ и још једна београдска фирма“, казао је Обрадовић 2019. године за Н1.
А Стефановић се бранио изјавом да „због пословања са приватним компанијама ‘Крушик’ нема губитке, већ да послује боље и има лепу зараду“.
„Све компаније које послују са Крушиком углавном су у озбиљној претплати, да би обезбедиле касније куповину тога. Да ли ће бити успешне у продаји, зависи од тога да ли земља која купује може да плати или не, то је берзанска роба, није јој иста цена ни из дана у дан, па не можете да одредите ни цену малине каква ће бити сваке године“, покушао је тада да објасни Стефановић.
Стефановић је тада рекао и да афера „Крушик“ служи да се спречи да се говори „о аферама које су открили у вези са пословима Драгана Ђиласа и опозиционара који желе да се врате на власт“.
Он је негирао да је Александар Обрадовић узбуњивач, оценивши да је су његове информације „одавање пословне тајне“ и да „постоји кампања једног дела опозиције“ да Обрадовића прогласи узбуњивачем. Казао је да је Обрадовић пет година прикупљао податке из „Крушика“ и да не може бити узбуњивач јер није саопштавао податке јавно, онако како је предвиђено законом, већ приватним каналима.
Небојша Стефановић је демантовао да је његов отац Бранко Стефановић, који је касније преминуо, био представник компаније ГИМ, иако је више медија писало о томе да је старији Стефановић био међу шесторицом дилера оружјем који су у мају 2017. године посетили фабрику „Крушик“. Од њих шесторице, тројица су били саудијски купци, представници компаније Ринад Ал Јазира, а тројица представници ГИМ-а, српске компаније која од 2017. године постаје битан играч на тржишту наоружања.
Недељник НИН је објавио у октобру 2018. године да је фирма Бранка Стефановића „Унитед БГ“ добила дозволу Министарства трговине, а уз претходну сагласност Министарства унутрашњих послова, да тргује оружјем.
Убрзо након тога огласио се министар Стефановић, када је негирао наводе НИН-а о умешаности свог оца у трговини оружјем и изјавио да фирма Бранка Стефановића није продала „ни један једини метак”.
Министар је тада само наизглед рекао истину, јер је „Унитед БГ” заиста имала минималне приходе и деловало је као да постоји искључиво на папиру.
Ипак, документ до ког је дошао БИРН показао је да министров отац активно тргује оружјем, али не преко компаније у свом власништву, већ кроз ангажман у фирми ГИМ, у власништву Горана Тодоровића који годинама уназад тргује војном опремом.
Документа до којих је дошао БИРН показују и да је Бранко Стефановић у својству правног саветника био у делегацији ГИМ-а која је отпутовала у Ријад почетком јуна 2018. године. Са њим су путовали Горан Тодоровић, власник фирме и Драган Ђурић, директор продаје.
Њихов циљ био је да са представницима саудијске фирме Ремас ЛТД уговоре нове послове.
А данас, узбуњивач Александар Обрадовић и даље је под истрагом, док поступак за корупцију коју је открио у ваљевској фабрици наоружања није ни почео. Он се повукао из јавности, али и даље верује у исправност својих поступака. „Стојим и даље иза свих својих поступака и речи“, рекао је за НИН.
Случај афере Крушик био је тема и документарног филма Н1 „Крушик – (рас)продаја оружја“:
Foto N1
Миона Живић Н1
