Na današnji dan pre 25 godina u noći između 22. i 23. aprila 1999. je NATO bombardovao zgradu RTS–a i ubio 16 radnika i radnica RTS–a. Zaposleni RTS–a su svesno žrtvovani i nisu evakuisani uprkos najavi da će RTS biti bombardovan, a 25 godina kasnije i dalje nemamo odgovor na pitanje Zašto? Možda bi na to pitanje mogao da odgovori tadašnji Ministar informisanja, a danas Predsednik RS Aleksandar Vučić. Na istoj adresi bismo možda mogli da dobijemo i odgovor na pitanje zašto još uvek nije počela izgradnja Memorijalnog centra RTS–a koji je aktuelna vlast najavila pre 5 godina, a koji sudeći po njihovom nečinjenju uopšte nije prioritet.
Na 20. godišnjicu bombardovanja RTS–a u aprilu 2019. je najavljena izgradnja Ratnog memorijala–Javnog spomen obeležja koja obuhvata rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju urušenog dela zgrade RTS–a i pravljenje Spomen sobe dok je za preostali deo oštećene zgrade bilo planirano da ostane u funkciji administrativnog prostora RTS–a. Od tada je prošlo 5 godina i iako je završen međunarodni konkurs, odabrano idejno rešenje za Memorijalni centar RTS–a i izdati su lokacijski uslovi i rešenje o odobrenju izvođenja radova do današnjeg dana nisu započeli radovi na izgradnji Memorijalnog centra RTS–a. Jedina naznaka da je planirana izgradnja Memorijalnog centra RTS–a je građevinska tabla koja skuplja prašinu i na kojoj piše da će biti raspisana javna nabavka za izvođača radova dok početak i rok za završetak radova nisu navedeni.
U lokacijskim uslovima iz juna 2019. je u okviru mera zaštite kulturnog nasleđa navedeno da: „Deo objekta u Aberdarevoj br. 1, integrisan zajedno sa spomenikom memorijala, u istorijskom i arhitektonsko–urbanističkom smislu treba da svedoči o tragičnom nestanku ljudskih života, dostojno obeleži poprište tragedije i prikaže mesto stradanja radnika RTS–a, i da permanentno upozorava na posledice ratnih razaranja, koje će biti ovekovečeno u kulturi sećanja šire javnosti.”
S druge strane, aktuelna Vlada RS planira da pokloni stranom investitoru veoma vredno zemljište i naš spomenik kulture Generalštab koji je isto kao i RTS nastradao u NATO bombardovanju i koji takođe svedoči o tragičnom nestanku ljudskih života i upozorava na posledice ratnih razaranja u kulturi sećanja šire javnosti. Dok ova vlast ne radi ništa na izgradnji Memorijalnog centra RTS–a itekako se trudi da promeni našu kulturu sećanja i izbriše sve fizičke podsetnike ratnih razaranja NATO bombardovanja i zameni ih luksuznim hotelima i stambenim zgradama. Primer toga je luksuzni stambeno–poslovni objekat, neboder Skyline koji je izgrađen u ulici Kneza Miloša na Savskom vencu na mestu nekadašnjeg Saveznog MUP–a koji je razoren u toku NATO bombardovanja. Tadašnji gradski menadžer Goran Vesić je pre rušenja Saveznog MUP–a najavio da će kamena kapija i grb SFRJ sa ove zgrade biti ugrađeni u fasadu Skylina jer “žele da očuvaju obeležje nekadašnje države.” Ovo se naravno nije desilo već je samo srušen Savezni MUP kao da nikada nije bilo bombardovanja. Novi Skyline, odnosno luksuzni objekat umesto spomenika kulture i simbola stradanja Genralštaba kao ni kolektivno brisanje sećanja nam nisu potrebni.
Svaki čovek umre dva puta, jednom kada fizički nestane a drugi put kada ga zaborave. Mi nemamo ni luksuz ni pravo da zaboravimo naše žrtve. Jelici Munitlak, Kseniji Banković, Darku Stoimenovskom, Nebojši Stojanoviću, Dragoradu Dragojeviću, Draganu Tasiću, Aleksandru Deletiću, Slaviši Stevanoviću, Siniši Mediću, Ivanu Stukalo, Dejanu Markoviću, Milanu Joksimoviću, Branislavu Jovanoviću, Slobodanu Jontiću, Milovanu Jankoviću i Tomislavu Mitroviću kao i mnogim drugim žrtvama NATO bombardovanja je oteta budućnost. Ova vlast je svojim nečinjenjem pokazala da nema poštovanja prema našim žrtvama. Na nama je da ne dozvolimo da nam otmu prošlost i sećanje na sve naše žrtve već da se borimo za to da za početak dobiju spomen obeležje kakvo zaslužuju. Najmanje što im dugujemo je da ih mi i buduće generacije večno pamtimo i da budu besmrtni makar u našim srcima i mislima.
