Ova 2015-a godina kao i njene pokojne prethodnice već danas bi trebalo da uđedu u anal(n)e loših godina. Makar zbog ovih mojijeh napaćenih naroda i narodnosti.
Ova 2015-a godina kao i njene pokojne prethodnice već danas bi trebalo da uđedu u anal(n)e loših godina. Makar zbog ovih mojijeh napaćenih naroda i narodnosti. A zasigurno znam da će sledeća biti gora i to ne zato što sam vidovit, niti što sam dobar analitičar ili obdaren, već zato što tu jednu dobru godinu čekam već nekoliko decenija. Zar je moguće da smo mi takve jebene sreće da za celu jednu godinu rubrika dobrih vesti može da stane na jednu kucanu stranu dok je sa druge strane, crna hronika postala naša svakodnevnica. Ako jutro ne osvane makar sa avionskom nesrećom u Nambiji, onda je to ravno tragediji. Zašto? Pa zato što nas te tragedije teše. One nam poručuju: tebi je super, ti si barem živ, ti ni nemaš para da pogineš u avionu! I tako je narod srećan u nesreći. Morbidno? Preterano? Ne. Pitajte urednike šta je najčitanije: Istraživanje Marsa ili lik koji je ubio taštu, a njene delove skuvao i počastio one silne penzose koji se kriju iza kontejnera da ih ne vide komšije dok traže ostatke hrane. A?!
Elem, tako nam je kako nam je. Nema tu zavere Vatikana ili CIA-e, Rusa i Kineza već samo naša sklonost ili vrlina da trpimo svakakva stanja i sranja, kojih nema ni u trilerima iz osamdesetih sve sa saksofonom ali bez obavezne scene vrelog seksa. Kada ustvrdim da smo sami krivi, onda zasigurno za to imam i neke dokaze. I ja sam prošao poligraf. Je l?! Ili je to bio ultrazvuk. Svejedno. Pa vi baš vi ste birali i ovu i onu vlast uvek nezadovoljni i uvek naoružani parolama sa TV Dnevnika. A nije vam valjala SFRJ, SRJ, nije vam valjala ni Srbija sa Kosovom, a sada ni ova bez?! Što? Pa imamo najniži minimalac u regionu, dugove, nezaposlene, mobinge jer nema ko da se pobuni za radnička prava, protiv cenzure, cene struje, komunalija, pretplatu, otpuštanja, stranačkih zapošljavanja, stvaranje novih tajkuna, raslojavanje društva… Ma, ko će bre da izađe i iskaže svoj protest, kada je napolju malo `ladno, a na TV farmama, velikoj braći i parovima upravo glasaju da li će ostati Maca ili Diskrecija?! Niko više nije toliko hrabar. Skrenuo sam sa teme i evo strašno sam se potresao. Pa nepišem za naprednjačko Sveto pismo AKA Informer pa da moram pisati koncizno, istinito i profesionalno.
Ono šta sam hteo da napišem i o čemu ovih dana razmišljam je vezano za praznike koji nas vrebaju i koštaju kao sudski izvršitelj. A što nam sve to pa treba? Ali stvarno?! Iskreno, jeb`o ja i dočeke novih godina i sva ostala slavlja po sili kalendara i veštački merenog vremena. Ne, nisam socipoata niti osoba koja ne voli dobar provod. Dapače i dagušče potrošio sam previše para i živaca da bih naseo na isti fazon ponovo. Provod je kao sex. Najbolji je kada je spontan, pun strasti, na javnom mestu i sa tuđom…i…. naročito kada… E to je ono šta ja volem!!!
U svakom slučaju, svako kome je do lokanja, prežderavanja i bežanja od realnosti najiskrenije i od serca želim da se lepo provede, a možda da se i omrsi, ali zato mora da kupi one pilule što se stavljaju u piće pa se onda žrtva vaše požude ne seća. Ne, to je krivično delo, kao i Bajatovićevi poslovi. Također, pazite da se niko ne oklizne na bananu ili otruje od alkohola, hrane, droge i medikamenata.
Ovijem porodičnom svetu što će da slave kod kuće da ne bi morali da dele praseće uvo sa bližnjima, daće Bog da razgaćeni gledaju reprizu Supermena sve sa rahmetli Rivsom bez Kijanu, a da im muzička gromada i sveCki poznati vokalno instumentalni interpretator hitova, Boro Drljača peva arije u toplini domova šireći duh zavičaja, nostalgiju za kamenjem i planinama ali i radost zbog uspomena iz bosnogog detinjstva.
Omiljena vrsta svečara su mi ovi što idu na trg. To su zapravo cicije koje imaju dobar izgovor da ništa ne kuvaju, ne mese i ne zovu goste već da pojedu vruću pljeskavicu i piju pivu iz plastične flaše glumeći da su opet mladi. Oni se sigurno neće omrsiti. Zato njima želim da ne dobiju promrzline na reroduktivnim organima, što zbog `ladnoće što zbog mogućnosti da će ih Maja Gojković maskirana u ženu, zamoliti za ples.
Treća vrsta provoda je ona strandardna i to je odlazak na žuraju kod stanovite Teodore čiji su roditelji strašno bogati i koji su posle 23 godine štednje i silnih odricanja, skupili novac i otputovali na doček u Temišvar. Savet ovima što idu na žurke je da stave kondom pre nego što krenu na istu jer oni znaju koliko su ribe za Novaka podložne čarima unterhaltinga te da će biti dovoljno da obližu usta kao Miroslav Ilić i one će odmah ovlažiti kao dedina šubara kada upekne zvezda.
U svakom slučaju, za to vreme, nastaviću sa traganjem za smislom dočeka, a bez da mi nešto treba ili da sam željan obeznanjivanja sa dozvolom žene… Znam da zvučim negativno i zabole me jer pišem na osnovu činjenica i iskustva. Da li stvarno imate novca da ga uludo potrošite jer su slavlja samo otpaci nekih boljih vremena?
U svakom slučaju deo II želim vam prvenstveno puno zdravlja i ljubavi u narednoj godini jer će velika većina nas odmah dogodine materijalno biti totalno degradirana. Uskoro ćemo slaviti sa penzionerima, sakriveni iza kontejnera u kraju u kojem žive bogati.
A neću da vam poželim nešto čisto reda radi, već nešto što uz malo truda sa vaše strane može zaista da se i ostvari.
