Sve je više usamljenih penzionera živi bez ikakve pomoći porodice i države. Najčešći problemi starih su otežano kretanje, svaki drugi ima problem sa vidom, a polovina ne čuje dobro
SVAKA peta stara osoba u Srbiji, više od 278.000 njih, živi sama, bez ičije pomoći! Oni su tako bukvalno prepušteni bolesti i bedi, pa mnoge nije začudila nedavna vest da su supružnici Milobratović umrli u Beogradu ne zato što nisu imali para da kupe hranu, već zato što nije bilo nikoga da im tu hranu donese?.
U Crvenom krstu Srbije upozoravaju da pod hitno mora da se razvije solidarnost prema starim ljudima. Trenutno u Srbiji živi 17,4 odsto starijih, a procene su, ukazuje Nataša Todorović, psiholog u Crvenom krstu, da će do 2030. biti 21 odsto starijih od 65 godina, što je jedna četvrtina stanovništva.
– Mi pokušavamo da promenimo stav ljudi prema najstarijim sugrađanima – kaže Todorović. – Tu se mora voditi računa o porodičnoj strukturi, o tome da je sve više starijih žena od muškaraca, što znači da se i politike moraju prilagoditi svim starosnim grupama. Solidarnost ne može biti samo međugeneracijska, već kroz projekat samopomoći pokušavamo da ih aktiviramo da pomažu i jedni drugima. Najbolji rezultati mogu da se postignu na lokalu, jer se komšije najbolje poznaju. Međutim, svi reagujemo tek kada dobijemo informaciju o problemu, a nekada je, nažalost, već kasno.
Ljudi sa preko 70 godina nedovoljno su informisani. Kako kaže naša sagovornica, oni ne znaju koja su im prava, a zbog njihove slabe pokretljivosti „uskaču“ volonteri za kupovinu ili plaćanje računa.
Najčešći problemi starih osoba, pokazuju istraživanja, jesu otežano kretanje, svaki drugi ima problem sa vidom, a polovina ne čuje dobro. Hronične bolesti dominiraju u ovom delu stanovništva, pa od pet stanovnika četiri imaju neki konstantan zdravstveni problem. To su najčešće kardiovaskularni i lokomotorni sistem, šećerna bolest… Zabrinjavajuće je da čak 16 odsto njih ne uzima redovno propisanu terapiju.
Nadežda Satarić, socijalna radnica iz nevladine organizacije „Amiti“, smatra da starije osobe danas u Srbiji dele sudbinu svih ostalih generacija.
– Živimo u osiromašenoj zemlji, u zemlji raslojenih porodica u kojoj se polako gubi osećaj za solidarnost ili, bolje rečeno, decu ne učimo tome ili ih ne učimo dovoljno. Ukoliko porodica Milobratović nije imala bliske ili makar dobre komšijske odnose, onda se i nije moglo očekivati da će neko da dođe i da im nudi pomoć ako već nikakve kontakte ranije sa njima nije imao. Očito su to bili ljudi koji se nisu oslanjali na podršku drugih – kaže Satarić.
Postoje institucije kojima su ovi nesrećni ljudi ipak mogli da se obrate za pomoć, počev od centra za socijalni rad, koji postoji u svakoj opštini, doma zdravlja, organizacije Crvenog krsta ili drugih lokalnih udruženja koja rade sa starijima. Oni, kako kaže naša sagovornica, reaguju tek kada im se neko obrati za pomoć ili za slučaj da neko alarmira „da tamo negde na terenu žive neki ljudi kojima je urgentno potrebno pomoći“.
– Od onih koji žive potpuno sami, prema svim dostupnim istraživanjima, makar svakom četvrtom je potrebna neka vrsta podrške i pomoći za samostalno funkcionisanje u svojoj kući, odnosno, lokalnoj zajednici – kaže Satarić. – Što su stariji, to su više upućeni na potrebu za podrškom, pa je tako ona neophodna skoro svakoj drugoj osobi starijoj od 80 godina.
Negde je, zaključuje naša sagovornica, problem nedostatak novca, negde dobre organizacije, nedovoljnog senzibiliteta za probleme i potrebe starijih ljudi, a posebno onih koji žive sami.
SOCIJALNA POMOĆ
VIŠE od polovine penzionera u Srbiji, odnosno njih oko 960.000, preživljava mesec sa novcem čiji iznos ne prelazi prosečan penzionerski ček od 23.169 dinara.
AKO se ima u vidu da se gotovo 200.000 najstarijih od tog broja „krpi“ sa manje od
13.000 dinara, onda je očigledno koliko je njihov položaj katastrofalan.
BROJKE
*1.250.316 ljudi u Srbiji ima 65 i više godina
* 593.515 osoba žive u staračkim domaćinstvima
* 278.121 starija osoba živi potpuno sama
J. Ž. Skenderija Novosti
