Predlog izmene Krivičnog zakonika u sebi sadrži predlog uvođenja novog krivičnog dela – obljube bez pristanka, za koji je zaprećena blaža kazna zatvora od tri do 12 godina.
Feminističke organizacije zajedno sa jednim delom javnosti burno su reagovale na potencijalno uvođenje novog dela, za koje postoji bojazan da će zameniti krivično delo silovanje. Međutim, nepoznato je da li uvođenje obljube bez pristanka može imati ikakve pozitivne strane ili može samo dodatno zakomplikovati procesuiranje osuđenih za silovanje.
Obljuba bez pristanka bi u praksi značila blaži oblik silovanja, koji bi se odnosio na slučajeve u kojima žrtva nije pružila otpor. Takođe, za ovo krivično delo predviđena je i blaža kazna od postojeće za silovanje a koja se kreće od pet do 15 godina zatvora, dok u slučaju smrti žrtve ona može biti i doživotna, kako prenosi portal nova.rs.
Pravnica Autonomnog ženskog centra (AŽC) Vanja Macanović objašnjava za Danas da postoji obaveza države Srbije u skladu sa sistemskim konvencijama da izmeni definiciju krivičnog dela silovanja.
„Srbija ima zastarelu definiciju krivičnog dela silovanja koja podrazumeva upotrebu sile ili pretnju da će se sila upotrebiti, a to indirektno znači da žrtve treba da pružaju otpor. Ako ne pružaju otpor, praksa smatra da su se saglasile sa delom. I u tim slučajevima mislim se najčešće i dalje ne vodi postupak po prijavi za silovanje“, ukazuje Macanović.
Kaže da je ova zastarela definicija bila zastupljena u većini evropskih zemalja, zbog čega je Evropski sud za ljudska prava stao na stanovište da definicija nije adekvatna, zbog svega što se sada zna kroz šta prolaze žrtve silovanja.
Dodaje da je Ministarstvo pravde pokušalo da uvede obljubu bez pristanka i 2016. godine.
„Zaustavili smo to 2016. godine, tada je ministarka Nela Kuburović povukla taj predlog iz Skupštine i sada posle devet godina nam se vraća isti taj predlog. Obljuba bez pristanka je nešto što je Hrvatska bila uvela, takođe usklađujući se sa Istanbulskom konvencijom, 2012. godine i to krivično delo su onda obrisali 2019. godine zato što je pokazalo kakve sve probleme u praksi pravi“, navodi Macanović.
Objašnjava da je u Hrvatskoj uvođenje obljube bez pristanka dovelo do toga da se više ništa ne goni kao krivično delo silovanja, sve je otišlo u lakše i blaže krivično delo obljube bez pristanka.
„Ovaj potez Ministarstva pravde je jedno kukavičje jaje koje nam podmeće, pod maskom kako se na ovaj način usklađujemo s Istanbulskom konvencijom, a suštinski dobijamo gore i lošije zakonsko rešenje koje ništa dobro neće doneti, osim što će se privilegovati učinioci silovanja“, ocenjuje Macanović.
Kad su u pitanju žrtve,naša sagovornica smatra da se za njih ništa u smislu torture koje prolaze prilikom prijavljivanja i samog postupka neće izmeniti.
„Ono što će za žrtve biti posledica jeste da neko dođe do osuđujuće presude ili da presuda bude vrlo blaga, u smislu izrečene kazne, da žrtve mogu da se pitaju zašto su sebe izlagale torturi krivično-pravnog sistema da bi neko prošao sa užasno blagom kaznom. Što se tiče društva kao celine, mi na taj način nećemo zaustaviti silovatelje. Neće se postići ovo što država prepakira, sada mi uvodimo doživotnu kaznu za krivično delo silovanje, što je super, ali nećemo imati ni jedno delo koje će se goniti kao silovanje, već će sve otići u suštinski blaže delo“, zaključuje Macanović.
Dragana Rakić, zamenica predsednika Demokratske stranke, navodi da u državi gde policajci prete silovanjem studentkinjama, gde policija u svojim stanicama skida žene do gole kože i pretresa ih samo zato što su učesnice mirnih protesta, ne iznenađuje najava izmene Krivičnog zakonika i uvođenje novog krivičnog dela „obljube bez pristanka“ za koju je predviđena blaža kazna.
„Ne postoji ‘blaži oblik’ silovanja. Svaki seksualni čin koji nije zasnovan na slobodnom pristanku jeste silovanje, a svako razvodnjavanje ove definicije nije pravna reforma, već opasno povlađivanje nasilju i direktno ugrožavanje žena. Predlog da se uvede novo krivično delo koje bi podvelo obljubu bez pristanka pod blažu kategoriju nije usklađivanje sa Istanbulskom konvencijom i njime se ne štite žrtve, već počinioci zločina“, ukazuje Rakić.
Smatra da u društvu gde se već teško prijavljuje seksualno nasilje, poruka koju ovakav predlog izmene zakona šalje ženama je jasna: da nisu dovoljno uverljive, da se nisu „dovoljno borile“ protiv nasilnika, da se njihovo „ne“ i dalje može tumačiti kao „da“.
„Takva poruka je duboko pogrešna i neprihvatljiva. Brojevi to potvrđuju. Prema podacima Autonomnog ženskog centra, tužilaštvo je 2009. godine pokrenulo 177 istraga za silovanje, koje su dovele do 77 osuđujućih presuda. Četvrt veka kasnije, 2024. godine, vođeno je svega 68 istraga, sa samo 25 osuda. U padu su i prijave i presude – ali sigurno ne i broj silovanja. Nažalost, sigurne smo da to nije zato što je nasilja manje, jer smo nasiljem svakodnevno okružene sa svih strana, već zato što je poverenje u sistem i državne institucije urušeno. Zakon ne sme da relativizuje nasilje. Režim Aleksandra Vučića želi da izbriše tu granicu – mi to ne smemo i nećemo da dozvolimo. Izborićemo se za pravdu i za siguran i bezbedan život svake devojčice, studentkinje i žene“, zaključuje Rakić.
Prema važećem Krivičnom zakoniku Republike Srbije, silovanje je definisano kao obljuba ili sa njom izjednačen čin izvršen upotrebom sile, pretnje da će se neposredno napasti život ili telo napadnute osobe ili njoj bliske osobe, kao i zloupotrebom bespomoćnog stanja žrtve.
U poslednjim izmenama zakonodavac je proširio zaštitu tako da se kao silovanje tretira i situacija u kojoj se seksualni čin izvršava nad osobom koja nije u mogućnosti da pruži pristanak (npr. usled bolesti, nesvestice ili drugih okolnosti).
Za krivično delo silovanja zaprećena je kazna zatvora od tri do dvanaest godina, dok se u slučaju kada je delo učinjeno prema maloletnom licu kazna kreće od pet do petnaest godina. Kada je žrtva dete, odnosno osoba mlađa od 14 godina, predviđena je kazna od deset do dvadeset godina zatvora. Najteži oblici, poput onih kada je delo izvršeno od strane više lica, na naročito svirep način ili ako je žrtva usled napada zadobila teške telesne povrede ili smrt, mogu rezultirati kaznom zatvora i do četrdeset godina. Pored toga, zakon omogućava i strože sankcionisanje u slučajevima ponovljenog izvršenja, kao i kada posledice ostavljene na žrtvu imaju naročito težak i dugotrajan karakter.
Foto: Beta/Dragan Gojić
Nađa Vukajlović Danas
