Velikom broju nastavnika u Srbiji poslednjih nedelja nije produžen ugovor o radu, i to u znatno većem obimu nego što je bila praksa prethodnih godina. Iz tog razloga sindikati i prosvetni radnici upozoravaju da je reč o prikrivenoj odmazdi vlasti zbog učešća nastavnika u protestima i blokadama škola.
Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže za Danas da na primeru Pete beogradske gimnazije, koja nije usamljen slučaj, možemo videti da je nivo represije prema zaposlenima koji su na bilo koji način podržali i učestvovali u obustavama rada i borbama prethodnog proleća, sada već postao epidemija.
„U velikom broju škola dolazi do takvih situacija. U nekim školama je taj broj zaposlenih kojima nije produžen ugovor veći, u nekim školama manji. Meni je nestvarno kako je moguće da u državi u kojoj nema kadrova ni za jednu profesiju, u školi imate toliko ljudi koji su zaposleni na određeno vreme“, ukazuje Kokot.
On pojašnjava da do zapošljavanja na određeno dolazi zbog klauzule u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) koja kaže da radni odnos na određeno vreme ne može prerasti u radni odnos na neodređeno, suprotno Zakonu o radu, koji predviđa da posle dve godine i pet dana ugovor po automatizmu postaje ugovor za stalno.
„To potpuno degradira Zakon o radu, te imamo ljude koji po deset i više godina rade na određeno“, pojašnjava Kokot, upozoravajući da tu situaciju ne treba mešati sa slučajevima kada neko radi na zameni, jer je to potpuno druga priča.
Pa tako, iako je zarada identična, država „drži“ nastavnika na određeno i sklapa sa njim ugovor do 31. avgusta, kako bi ga držala na „kratkom povocu“, pojašnjava sagovornik i dodaje da se na taj način nastavnik kontroliše na godišnjem nivou.
U kontekstu trenutnih društvenih zbivanja, Kokot postavlja pitanje – kako to da je tim nastavnicima ugovor prethodnih godina produžavan, a sada odjednom ti ljudi ne valjaju?
„Nije isključeno da među njima ima i onih koji zaista ne valjaju, ali u ovoj situaciji potpuno je jasno da je prevlađujući razlog politika“, uviđa Kokot.
On potvrđuje da je teško dokazati da se nastavnicima ne produžuju ugovori zbog učešća u protestima, jer škola uvek može da navede tehničke razloge – nedovoljan broj dece, smanjen fond časova… Ali dodaje da to ovde nije slučaj.
„Ukoliko je nastavnik bio angažovan, stručan, ukoliko je radio prethodnih godina i ukoliko je ta ista situacija sa njih stotinu kojima je ugovor već više puta produžavan na godinu dana prethodnih godina, onda su razlozi jasni. Zapitajte se, kako je moguće da je baš ove godine došlo do takvog egzodusa – i to upravo među onima koji su učestvovali u obustavi rada“, zapaža predsednik sindikata.
Protest srednjoškolaca zbog produžetka školske godine Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
