U pojedinim lokalnim samoupravama tokom prošle godine postavljena su otresišta za blato pre izlaska na puteve, ali nisu funkcionalna, ni bezbedna, rekli su poljoprivrednici za RTS.
Da bi pomogli poljoprivrednicima da očiste traktorske gume od blata u opštini Žitište, Nova Crnja i gradu Zrenjaninu postavljena su otresišta, međutim, ona prave veći problem nego što koriste poljoprivrednim proizvođačima.
„Mi smo otresišta testirali pod nepovoljnim uslovima, po kiši i blatu. Pokazalo se da su ona nefunkcionalna i rizična. Preterali smo traktore preko njih, ali se ništa od blata nije otreslo. Svo blato smo istresli na put, pa smo morali da zovemo vatrogasce da to blato skinu sa puta da ne bi došlo do nezgode“, rekao je predsednik udruženja „Banatska crnica“ Saša Tomas.
U Zrenjaninu je, kažu poljoprivrednici, postavljeno jedanaest ovakvih otresišta, a svako do njih je plaćeno 58.000 evra. U Novoj Crnji četiri za koje je plaćeno čak 280.000 evra.
„Mi smo se raspitivali i stručnjaci su nam rekli da to ne može da košta više od 10.000 ili 12.000 evra po komadu“, kaže Tomas.
On je rekao da mu je u lokalnoj samoupravi objašnjeno da je to finansirala pokrajina, da opština Nova Crnja nije učestvovala u svemu tome i da su njima „vezane ruke“.
Poljoprivrednici kažu da je za otresanje blata sa guma najbolja kaldrma koja bi bila duga 300 do 400 metara pre izlaska na put.
„Blato najbolje otresa vibracija. Za 280.000 evra koliko su plaćena otresišta u našoj opštini svaki prilaz magistralnom putu mogao je da dobije od 200 do 400 metara tucanika, čime bi se blato sa točkova mašina bolje otresalo“, rekao je Tomas.
Poljoprivrednik iz Aradca Dejan Rakić rekao je da traktor sa dve prikolice ne može da se popne na otresište.
„Ni traktor sa plugom od četiri brazde, prevrtačem, ne može da se popne, jer bi zakačio atarski put zbog uspona. Ne može ni setvospremač, a da ne govorim za kombajn“, objasnio je Rakić.
Brzina pri prelasku tog otresišta mora, prema njegovim rečima, da bude pet kilometara na sat, a pri toj brzini ništa blata ne otpadne sa točkova.
Problem je i što sada poljoprivredni proizvođači prilikom izlaska na put moraju da obilaze postavljena otresišta i tako gaze tuđe njive. Ni pre, ni prilikom postavljanja otresišta poljoprivrednici nisu konsultovani.
„Niko, bar što se tiče Aradca, nije pitao poljoprivrednike gde da se postave otresišta. Oni su ga postavili na atarski put koji koristi možda 40 posto poljoprivrednika, a mi imamo najmanje četiri atarska puta koji koriste svi aradački poljoprivrednici“, objasnio je Rakić.
Iz atara Perleza tri takva otresišta su uklonjena nakon što se zemljoradnička zadruga iz sela obratila MUP-u, opštini i Mesnoj zajednici.
„Nismo dobili nikakve zvanične odgovore, a nezvanično je bilo rečeno da će pokušati to da isprave. Poslali su bagere da to ukopavaju da to bude ravno sa zemljom“, rekao je poljoprivrednik iz Perleza objašnjava Vojislav Malbaški.
On je rekao da su metalni navozi uništavali gume na traktorima.
„Kolege su kidale krampone na gumama. Poljoprivrednici su zaustavili izvođače radova, koji su, mislim, bili iz Rume. Nakon nedelju dana pojavile su se mašine firme koja je to postavljala i uklonile su otresišta“, rekao je Malbaški.
Iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu nema odgovora na pitanja ko je poručio postojeća otresišta i šta će biti sa njima, kao ni da li će deo novca od 440 miliona dinara, koliko je ove godine odvojeno za uređenje atarskih puteva u Vojvodini, biti uložen u ista ovakva otresišta.
Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Milan Vujanić rekao je da nailazak vozila na blato gore od nailaska na led. ; „Na ledu je bolji koeficijent prijanjanja pneumatika nego na blatu, što znači da se automobilom lakše upravlja i koči na ledu nego na blatnjavom kolovozu“, rekao je Vujanić.
Dodao je da „mokar kolovoz smanjuje trenje za 20 odsto, a kada se naiđe na blato nema nikakve mogućnosti da se upravlja vozilom“.
Stručnjaci upozoravaju da zaustavni put na blatnjavoj podlozi može da bude duži od 35 metara, što je dvostruko više nego u uslovima kada je put suv ili mokar.
Za iznošenje blata na kolovoz predviđene su kazne od 10.000 do 50.000 dinara. ; Ukoliko dođe do saobraćajne nezgode usled blata na kolovozu, primarna krivična i građanska odgovornost jeste na vozaču traktora koji je blato izneo na kolovoz.
Foto M.Isailović/Nova.rs
