Iako je 21. vek, eksploatacija dece na najbezobrazniji način sve više uzima maha
Oni žive na rubu egzistencije i humanosti, i neretko su prepušteni sami sebi.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je u poslednjih pet godina u Srbiji povećan broj svih oblika nasilja u porodici. Ukupan broj zlostavljane i zanemarene dece u 2015. godini je 9.309.
Batine, silovanja, izgladnjivanje, zastrašivanje, rad u neadekvatnim uslovima samo su deo širokog spektra brojnih oblika nasilja koje trpe naša deca. Osim toga, ona su žrtve prevare, obmane i teškog zanemarivanja.
– U Srbiji imate decu koja žive i rade na ulicama, decu koja rade u poljoprivredi i građevinarstvu, prinudno sklapanje dečjih brakova, kao i učešće dece u kriminalu.
Najgori oblici su prodaja i trgovina decom, korišćenje, nabavljanje ili nuđenje dece za prostituciju i za ostale nedozvoljene aktivnosti, a najvidljiviji oblik radne eksploatacije dece, odnosno zloupotrebe dece je prosjačenje. Ono što je zajedničko svim oblicima u kojima se pojavljuje eksploatacija dece je visok nivo nasilja – objašnjava Vladimir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Gde god postoji prijava ili sumnja da je dete žrtva eksploatacije, odmah po saznanju, stručni radnici Centara za socijalni rad izlaze na teren, procenjuju stepen rizika i preduzimaju potrebne mere zaštite dece.
Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvataju sve oblike fizičkog ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja zdravlja deteta, njegovog preživljavanja, razvoja ili dostojanstva. Državni sekretar ističe da je u osnovi dečjeg rada siromaštvo.
Ministarstvo se protiv fenomena deca ulice bori na organizovan i sistemski način. Formirani su posebni timovi, njih 115, za zaštitu ove dece.
Milan Radovanović, specijalni pedagog i psihološki savetnik Savetovališta „Entera“, objašnjava da psihološke posledice zbog prinudnog rada mogu biti raznovrsne – od poremećaja ponašanja, poremećaja navika pa sve do težih mentalnih poremećaja.
– Granica sticanja radne sposobnosti prema našem zakonodavstvu je 15 godina i svaki oblik rada pre ovoga uzrasta može imati izuzetno negativne efekte po dete. Pored toga, što je uzrast na kome se radna eksploatacija desila niži posledice mogu biti teže.
U nastavku teksta videćete samo neke primere dece koja su iz svojih ranih radnih akcija izašla sa težim posledicama.
Braća Jovan (15) i Stevan (11) iz Šumadije kosili su travu u dvorištima svojih suseda kako bi zaradili džeparac koji roditelji nisu mogli da im obezbede.
Tokom čitavog leta deca su skupljala novac za obnovu garderobe pred početak školske godine i krajem avgusta umesto u novima patikama mlađi brat je krenuo u školu sa posečenim prstima na nogama prilikom košenja. Roditelji su im nezaposleni.
Stanko P. (10) iz Vojvodine bio je prinuđen da kopa kukuruz za velika gazdinstva kako bi obezbedio novac za preživljavanje šestočlane porodice. Prinudni rad trajao je dok ne padne mrak, sa pauzama za obrok. Žuljevi na rukama ovog mališana, koji je pravo iz škole išao na njivu, zaboleli su njegovu učiteljicu koja je slučaj prijavila socijalnim radnicima, nakon čega su okončane njegove muke.
Tokom 2014. registrovano je 24 dece kao „deca ulice“, u 2015. godini registrovano ih je 69, dok je samo na ulicama glavnog grada u toku 2016. pa do kraja januara 2017. godine evidentirano 74. Najveći broj dece je uzrasta od 6 do 14 godina.
Pored 115 timova koji rade na problemu zloupotrebe dečijeg rada, sistem socijalne zaštite ima razvijen Poseban program rada (PIT program-pojačan intezivni tretman) u određenim ustanovama socijalne zaštite sa proširenim kapacitetom koji je pokazao značajne rezultate. Čak 90 procenata dece koja su prošla ovaj program se više nikada ne vrate na ulicu i uspešno se resocijalizuju.
Kako se rešava problem zloupotrebljenih mališana?
Zaštita deteta od zlostavljanja i zanemarivanja je složen proces u kojem učestvuju ustanove, organizacije i pojedinci iz različitih sistema (socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstva, policije, pravosuđa), svi koji rade sa decom znaju kako da postupe kada posumnjaju da je dete izloženo zlostavljanju i zanemarivanju.
U cilju rešavanja ovog problema u julu 2016. godine obrazovana je međuresorna radna grupa za izradu Nacrta liste opasnih poslova za decu do 18 godina. Međuresorna radna grupa je završila svoj posao i pripremila Nacrt liste opasnih poslova za decu koja je prosleđena nadležnom organu na usvajanje.
