Иницијатива пацијената Паунове желела би овом приликом да обавести јавност да је 13. децембра болница за лечење зависности “Прим. др Бранко Гачић” почела са радом на новој привременој локацији у улици Књегиње Зорке 15, у просторијама ДЗ Врачар
Услови у новом објекту су пристојни, иако нису до краја завршени сви радови у односу на претходни објекат у Пауновој, простор за рад са групама и клубом је мањи, нема салу коју би могла да окупи све пацијенте на већим догађајима на Клубу, нема двориште, доступан паркинг за пацијенте и што је најспорније – нема приватности од ока јавности, других пацијената Дома здравља ни комшилука. Али, важно је да је основни захтев Иницијативе испуњен, а то је да су пацијенти коначно наставили или започели своје изабрано лечење након 5 месеци! Као што смо најавили у претходном саоштењу када смо објавили да смо незванично сазнали да ће се догодити рушење постојећих објеката у Пауновој улици, то се и догодило – наша стара болница у Пауновој је срушена 29. децембра ’23., далеко од очију медија и јавности! Објекти јавне својине Града Београда су срушени без постављене обавезне табле која би дала информацију јавности о броју под којим је захтев заведен, те сазнало ко је предао захтев, ко одобрио и издао налог о рушењу и са којом намером.
Основано изражавамо бојазан да се на том месту неће изградити већи објекат са планираном наменом специјализованог здравственог центра ̶ према важећем Плану детаљне регулације насеља Бањица ̶те
ТРАЈНО решење за Дневну болницу, већ нешто сасвим друго! Без обзира што смо пресељени, помно ћемо пратити шта ће се на тој локацији даље дешавати, и да ли ће бити испоштована важећа детаљна планска регулација. Она свакако предвиђа уклањање постојећих објеката, али искључиво због изградње новог комплекса Института за ментално здравље 4 пута већег капацитета (1800м2 ). У сваком случају, пре рушења, морали су бити обезбеђени локацијски услови, грађевинска дозвола и средства за изградњу – што су процедуре које трају месецима.
Да подсетимо – болници у Пауновој забрањен је рад Решењем грађевинске инспекције извршеног 25. јула о.г. и забрана “траје док се заштитним мерама не отклоне недостаци који представљају опасност за коришћење објекта“. Упркос томе, радови у Пауновој никада нису отпочели, пресељење на Врачар је трајало скоро 5 месеци и на крају објекти у Пауновој су срушени! За вишемесечне потешкоће пацијената и породица са свих терапијских група и клуба одговорне надлежне институције нису одговарале и надамо се да се овако нешто
више неће поновити. Такође, подсећамо да је све што смо покушали правним средствима остало БЕЗ
ОДГОВОРА: Повереник за заштиту равноправности никада није одговорио на наше Притужбе упућене на име Града, Министарства здравља и Грађевинске инспекције и кршењу наших уставних и законских права на изабрано лечење; да нам Институт за ментално здравље никада није одговорио на Молбу за додатно вештачење трошкова за санацију Паунове, за коју су пацијенти били спремни да обезбеде средстава; да нам Грађевинска инспекција није одговорила на Предлог о укидању Решења о затварању јер је било незаконито; као и да на Жалбу ИМЗ-а Грађевинској инспекцији поводом затварања Паунове такође, колико нам је познато, никада није одговорено. Све то утрло је пут ка неометеном рушењу.
Да не би остало све на нади, и како је Иницијатива пацијената Паунове завршила своју активност
наставком лечења пацијената, део нас ће под новим називом Неформалне грађанске иницијативе Паунови наставити да се бави овом и сличним темама, јер борба за ментално здравље и права пацијената никада не престаје! Овом приликом желимо да захвалимо свима који су допринели да се лечење настави: нашим
породицама, терапеутима и докторима који су нас подржавали, свим пацијентима који су узели учешћа, грађанима који су потписали петицију и изражавали солидарност на протестима, новинарима, медијима и организацијама који су показали да им је стало до очувања и заштите менталног здравља пратећи овај случај и пружањем подршке месецима. Подсећамо још једном да је Дневна болница “Прим. др Бранко Гачић” у Пауновој 2, успешно лечила болести зависности системском породичном терапијом у заједници преко 40 година и враћала залеченог појединца и породицу у здраву функцију друштва; те да је специјализована,
између осталог и за лечење посебно рањивих група, као што су деца од 12-18 година која се лече од видео игара и компјутера, као и жена које се лече од алкохолизма, патолошког коцкања, психоактивних супстанци и зависности од таблета.
