Колико пута вам се догодило да сте о нечему причали, а онда сте узели мобилни у руке и појавила се реклама управо за то о чему сте причали?
Онда се питамо да ли нас телефон “прислушкује”?
Марко Барић, маркетиншки стручњак и заљубљеник у нове технологије, за Акта.ба објаснио како нас то паметни телефон “прислушкује”.
“Одмах можемо рећи да је реч ‘прислушкивање‘ најлакши начин да људима објаснимо начин на који се одређени садржај поставља на њихове паметне телефоне. Реч ‘прислушкивање‘ свакако има негативан наратив, те би значила да то неко ради без нашег допуштења. Али, инсталирањем нових апликација на наше паметне уређаје, не само на мобилне телефоне, дајемо допуштење”, рекао је.
Како каже, пристајемо да се наши подаци користе у маркетиншке сврхе или да компаније користе наше податке за побољшање својих услуга. „Ретко читамо на шта пристајемо и која допуштења дајемо одређеним апликацијама, било да се радило о приступу камери или микрофону. Коришћењем паметних и дигиталних асистената путем гласовних наредби, наши се гласови чувају онлајн. Касније се користе и за маркетиншке сврхе активирањем при изговарању кључних речи”, појаснио је.
“Приватност на интернету можемо имати ако то желимо”
Стручњак истиче да анонимност на интернету можемо да имамо донекле ако то желимо. „Постоје многи интернет претраживачи који не прикупљају податке и који не приказују рекламе. С друге стране, на свим претраживачима и у већини апликација могуће је инсталирати AdBlocker који ће, као што име говори, потпуно блокирати приказ реклама”, додаје Барић.
Наводи и да подаци нису тако црни. Позитивно је то што тада добијамо само садржај који је примерен нашим интересима. Пратићемо само оно што нас занима, а корисничко искуство ће бити само боље. „Не пример, можемо видети садржај на Нетфлиxу, односно Нетфлиx нам препоручује садржај према садржају који смо пре гледали и конзумирали. Негативно је што се исти користи у манипулативне сврхе и наметањем садржаја који могу утицати на промену мишљења или присилну куповину“, тврди он.
Како додаје, ако смо свега тога свесни, онда ће утицај на нас бити много мањи. „Желимо да видимо садржај који нас занима и који је у складу с нашим интересима”, истакао је Барић.
Ако једноставно не желимо да се наши подаци бележе, можемо то зауставити. Само треба искључити сва допуштења која дајемо апликацијама и систему у поставкама свих уређаја.
“То није компликован процес и за исти је потребно минимално техничко знање”, нагласио је.
Међутим, с друге стране, морамо да будемо свесни да све информације о свом животу свакодневно износимо јавно.
„Сви ми делимо информације о себи на свим друштвеним мрежама које користимо. Делимо их са својим пратиоцима и људима које уопште не познајемо. Не треба нам неко ко ће нас “прислушкивати” да би сазнали све о нама. Довољно је само погледати наше профиле на друштвеним мрежама и већ имате податке о нашим интересима. Као и све оно што смо сами и својом вољом поделили на интернету”, закључује Марко Барић у разговору за Акта.ба.
