Umesto sedam novih mostova do kraja 2030. godine kako je pre samo tri godine najavljivao Goran Vesić, Beograđani imaju jedan manje – sledeće godine očekuju ih konačno i radovi na delu Pančevačkog mosta, koji nije temeljno rekonstruisan 60 godina. Njegovi kapaciteti su odavno prevaziđeni, a sam most je u lošem stanju, ocenjuje za N1 saobraćajni inženjer Ivan Banković.
Tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je tokom predizborne kampanje s proleća 2022. godine najavio čak sedam novih mostova u Beogradu do 2030. godine.
Prema Vesićevim rečima iz marta 2022. godine, reč je o dva mosta na Dunavu – kod Ada Huje i kod Vinče koji bi trebalo da budu deo obilaznice oko Beograda, zatim dva mosta u funkciji Bg voza, jedan most u centru grada, kao i jedan most koji će spajati Surčin i Obrenovac, jer će kako je Vesić najavio – Bg voz ići i do Obrenovca.
I to nije sve, Vesić i SNS su obećali i dva pešačko-biciklistička mosta – most koji će spajati Adu Ciganliju i Novi Beograd i most koji će spajati Zemunski kej sa Velikim ratnim ostrvom. Njima treba dodati i najavljenu izgradnju novog mosta preko Save na mestu Starog železničkog.
Do sada ništa od najavljenog nije počelo da se dešava, a Beograđani su najbliže radovima na saniranju Pančevačkog mosta, planiranoj za 2025. godinu. Prema projektu, u pitanju je rušenje i izgradnja prilaznih konstrukcija na desnoj obali drumsko-železničkog Pančevačkog mosta.
Pančevački most pušten je u rad 1935. godine kao „Most kralja Petra II„, renoviran je 1946. posle Drugog svetskog rata, zatim je renoviran 1961. godine, što je ujedno bila i poslednja ozbiljnija rekonstrukcija. Struka je više puta u 21. veku upozoravala na neophodnost rekonstrukcije. Projekat sanacije je 2007. godine izgradio Saobraćajni institut (CIP), međutim, obnovljena je samo pruga, odnosno železnički deo mosta. Radovi su završeni 2010. goidne.
U planu 1.314 dana, „Putevi Srbije“ kažu manje
Iako u njemu je naveden rok od 1.314 odnosno oko 3,5 godine, JKP „Putevi Srbije“ koji su odgovorni za sprovođenje projekta, za N1 navode da će svi radovi trajati između 18 i 24 meseca.
Ono što je još važnije, kažu da „kako bi se što manje uticalo na odvijanje saobraćaja u Beogradu most neće biti kompletno zatvoren tokom radova“. To će, kako ističu, postići izgradnjom dve privremene rampe.
„Obe rampe su projektovane tako da u slučaju njihovog prevođenja u trajno stanje nema potrebe za značajnim izmenama, čime bi se povećao trajno i kapacitet samog mosta sa beogradske strane“, navode za portal N1.
Kako kažu, tačan početak radova nije poznat. Početkom novembra, posle sprovedenog postupka javne nabavke, zaključen je ugovor za izradu Projekta za građevinsku dozvolu za rušenje i izgradnju prilaznih konstrukcija na desnoj obali drumsko-železničkog mosta preko reke Dunav – Pančevački most“.
Ugovor je dodeljen trima kompanijama. To su MHM-projekat, mikro preduzeće Laboratorijski putni centar iz Novog Sada i DB inženjeringu iz Beograda.
„Po završetku navedenog projekta steći će se uslov za podnošenje zahteva za dobijanje građevinske dozvole“, navedeno iz JKP Putevi Srbije.
U „Putevima“ ističu da po dobijanju građevinske dozvole, sledi rešavanje imovinskih odnosa na parcelama i Potvrda o prijavi radova, nakon čega može da se počne sa izvođenjem radova.
Građevinski inženjer Aleksandar Opsenica komentarišući kontradiktorne podatke u vezi sa dužinom projekta za N1 kaže da je moguće uraditi brže most.
„Moguće je uraditi i brže od 1.300 dana, ali to pre svega zavisi od projektnog zadatka i budžeta. Za sada nemamo tu informaciju, odnosno dostupno je malo podataka. Sa saobraćajne strane nema smisla zatvarati ga, jer je neophodan u smislu kapaciteta i protoka“, navodi Opsenica za N1.
„Kapaciteti Pančevca odavno su prevaziđeni“
Saobraćajni inženjer Ivan Baković za N1, smatra da s obzirom da glavna konstrukcija mosta iznad reke neće biti predmet rekonstrukcije u skorijem periodu, ovakve radove ne možemo nazivati „rekonstrukcijom mosta“, već rušenjem i izgradnjom novih prilaznih konstrukcija mosta, koje su takođe, u vrlo lošem stanju.
Kuda će ići rampe
„Pre rušenja pristupnih konstrukcija, izgradiće se dve privremene rampe: silazna na potezu Pančevački most- ulica Klanički kej – Viline vode i uzlazna – Ulica Vuka Vrčevića – Pančevački most. Privremena rampa Vuka Vrčevića koja vodi saobraćaj u smeru Beograd – Pančevo počinjaće priključenjem sa Višnjičke ulice, preko Ulice Vuka Vrčevića ka Pančevačkom mostu, dok će privremena rampa Viline vode koja vodi saobraćaj u smeru Pančevo – Beograd povezuje se na ulicu Klanički kej, pa preko Dunavske ulice na Bulevar despota Stefana Lazarevića.
„Činjenica je da u prethodnih više od 60 godina nije urađena nijedna strukturna rekonstrukcija mosta, a održavanje samog mosta je često bilo upitno i pratilo je ekonomsko stanje u zemlji, pa je tako, iako vrlo značajan most ne samo za Beograd, već i Južni Banat, nažalost često bio zapostavljen i nije bio na listi prioriteta”, smatra Banković
On ističe da je ovaj most izuzetno bitan za Beograd, pogotovo zbog velikog broja naselja na levoj obali Dunava, gde živi više od 100.000 stanovnika, a da osim Beograđana i veliki broj Pančevaca radi u Beogradu i koristi most.
„Most čeka da padne“, a rekonstrukcije nema bez novog
Banković podseća da su kapaciteti mosta odavno prevaziđeni i da je most u vidno lošem i nezavidnom stanju.
“Da su potrebni temeljni radovi na rekonstrukciji, ali i proširenju kapaciteta mosta, to je svima jasno već godinama. Međutim, imajući u vidu veliki broj putovanja koji se odvija automobilskim saobraćajem, javnim gradskim prevozom, gradskom železnicom, kao i železničkim saobraćajem između Beograda i Pančeva, Vršca i drugim gradovima, nije realna opcija da se ceo most zatvori u skorijem periodu, dok se ne omogući alternativa. U periodu vršnog opterećenja radnim danima, tzv. „špicu“, preko Pančevačkog mosta pređe oko 6.000 vozila”, navodi Banković.
Sa njim je saglasan i arhitekta i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije Borislav Stojkov.
„Pogledajte mostove u Beogradu koji su neodržavani, most preko Dunava koji se ne održava godinama i decenijama i samo čekamo da padne i on u vodu jednog dana. Most iz Beograda prema Pančevu je građen četrdesetih godina prošlog veka, rađen je u ono vreme na brzinu, to je bila vojna izgradnja itd. Taj most godinama čeka neku vrstu rekonstrukcije, jer on je apsolutno nebezbedan. I stalno se okleva zbog toga što se postavlja pitanje ko treba da finansira to – da li Grad Beograd, da li država, da li možda neka naselja okolo koja to koriste itd. Zbog toga je cela situacija u jednoj pat poziciji, taj most čeka da padne jednog dana i da samo da pitamo opet ko je kriv“, objasnio je Stojkov nedavno u razgovoru za Insajder koji je prenela agencija Beta.
Prelazak tramvaja na banatsku stranu
„Što se tiče Pančevačkog mosta, dodao bih i vrlo bitnu stvar koja se često zaboravlja, a to je da je planom razvoja šinskih sistema predviđen i prelazak tramvaja na banatsku stranu, tako da je to srednjoročni projekat koji ne smemo da izgubimo iz vida. Šinski sistem visokog kapaciteta bi bio odlično rešenje kako bi javni prevoz mogao da prihvati sve veći broj stanovnika i transportuje ih do oboda centralne gradske zone. Taj projekat zahteva ozbiljno planiranje, velika ulaganja, ali je krajnji efekat takav da se to isplati na duže staze kao strateško rešenje“, zaključuje Ivan Banković.
Alternativa o kojoj se godinama pričalo je most preko Ada Huje, 2,7 kilometra nizvodno od Pančevačkog mosta u naselju Karaburma. Planirani most je u nadležnosti grada Bepograda, a gradonačelnik Aleksndar Šapić je govoreći o mostu aprila 2023. godine rekao da most jeste „u nekom planu“, ali „nije ni blizu neke realizacije“. Kompanija DB inženjering koja je nagažovana na Pančevačkom mostu u svom protfoliju ima i projekat mosta preko Ada Huje.
Pupin nije dovoljan
Preostali most preko Dunava je jedini i desetinama kilometara unaokolo. Pupinov most je izgrađen za vreme kada su gradom upravljale partije okupljene oko Demokratske stranke .
On, kako kaže Banković, iako značajan, jer je deo spoljnog prstena oko grada, spaja Zemun i Borču, ali ne može da prihvati celokupan saobraćaj preko Pančevačkog mosta. S tim u vezi on kaže da ova korisna alternativa pre svega za prihvatanje teretnog i tranzitnog saobraćaja, što direktno utiče na veću propusnu moć ulične mreže grada.
„Sam Pupinov most ni u kom slučaju ne može prihvatiti celokupan saobraćaj preko Pančevačkog mosta, naročito uzimajući u obzir kapacitete Zrenjaninskog puta. Hipotetički posmatrano, kada bi se sav saobraćaj iz naselja na levoj obali Dunava preusmerio na Pupinov most, došlo bi do zasićenja Zrenjaninskog puta i pre nego što dođete do samog mosta, građani bi izgubili desetine minuta od svojih kuća do samog prilaza mostu“, zaključuje Banković.
Foto N1
Predrag V. Popović N1
